Као стубови српске духовности, културе, идентитета, али и мјеста одакле се полазило у устанке за ослобођење кроз бурну историју, цркве и манастири су одиграли главну улогу у континуитету постојања и опстајања српског народа на тлу Балкана.
Манастир Дужи код Требиња, како га називају – оаза мира у Површи, и није баш живио у миру.
Често је рушен руком безбожника, обнављан, грађен и дограђиван, али увијек ницао нови, васкрсавао са новом и већом снагом.
Опширније у прилогу.
Шта Ви мислите о овоме?