Агресијом НАТО алијансе на СР Југославију која је почела на данашњи дан прије 24 године умрло је међународно право и правда. Најјачи војни пакт који за себе тврди да је одбрамбени и да нема офанзивне намјере тог 24. марта 1999. године се свом својом силином обрушио на слободарски српски и црногорски народ и њихову малу државу. За 78 дана атака, погинуло је више од 2.500 цивила и око 1.000 војника и полицајаца. Процијењена је штета на око 100 милијарди долара.
Одлука о бомбардовању тадашње Југославије донесена је, први пут у историји, без одобрења Савјета безбједности УН, а наредбу је тадашњем команданту НАТО-а америчком генералу Веслију Кларку издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.
Бомбардовање је почело послије неуспјелих преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохије, за шта је оптужена Србија, а као повод за агресију послужио је наводни злочин у Рачку у јануару 1999. године, који је искориштен да се исконструишу наводи о “масакрима албанских цивила” и пружи легитимитет “хуманитарној” интервенцији. Прве крстареће ракете и бомбе бачене из авиона пале су по цијелој територији Србије и Црне Горе у 19.45 часова.
Савез од 19 земаља бомбардовао је Југославију са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким бомбардерима који су полијетали из база у Западној Европи, а касније и из САД. Осим војних циљева НАТО агресор је гађао и цивилне циљеве, а за то је, између осталог, користио и забрањену муницију са осиромашеним уранијумом и касетне бомбе. Гађане су и рафинерије, хемијска индустрија и трафо-станице, што је све изазвало тешке посљедице по здравље становништва чије се размјере још утврђују. Готово да нема града у Србији који се током 78 дана напада није бар неколико пута нашао на мети снага НАТО-а. Уништено је и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.
НАТО пилоти су, између осталог, намјерно гађали цивилни воз на мосту у Грделичкој клисури и то два пута, на други дан Васкрса, када је убијено најмање 13 цивила. Током бомбардовања извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.
НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 касетних бомби од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина. Бомбардовање је окончано потписивањем Војнотехничког споразума у Куманову 9. јуна 1999. године.
У оружаном сукобу са немјерљиво надмоћнијим непријатељем, српска противваздухопловна одбрана успјела је да обори два авиона НАТО ловца “Ф16” и амерички супермодерни “невидљиви” авион “Ф-117”, те да зароби три непријатељска војника.
Испоставило се да је НАТО уништио само 14 тенкова, 17 оклопних транспортера и 20 артиљеријских оруђа Војске СРЈ. По доласку мировних снага Кфора, Косово и Метохију напустило је око 230.000 Срба и Рома.
Напад на РТС
У ноћи 23. априла 1999. године у 2.06 НАТО је у нападу на зграду РТС убио 16 радника. То је био први случај да је медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ.
Погођена је и Амбасада Кине на Новом Београду под изговором да је дошло до грешке у координатама, а тада су убијена три кинеска новинара, док је око 20 људи рањено.
Кларк наредио бацање касетних бомби
Амерички генерал Весли Кларк у више наврата признао да је наредио бацање по свим међународним конвенцијама забрањених касетних бомби и то на цивилне циљеве.
- Урадио сам то како бих појачао притисак на режим Слободана Милошевића да потпише капитулацију - хвалио се по америчким телевизијама Кларк.
Од његових касетних бомби страдало је много цивила у Нишу, Алексинцу и многим другим српским градовима.
Амерички писац и историчар Пол Полански изјавио је оно што су многи у свијету мислили и причали, а то је да је правде Кларк би требало давно да је у Хагу и одговара за ратни злочин.
Шта Ви мислите о овоме?