gmap-min.jpg

Основна геолошка карта 1:100.000, лист Требиње, издање Савезног геолошког завода (Београд) из 1967 године - показује да су стијене брда Црквина изнад Требиња седименти настали таложењем калцијум-карбоната у топлом мору током ране епохе периода креде и старости су од 110 до 135 милиона година. Стијене на врху брда су старости око 110 милиона година, а према западу и сјеверу до Требишњице, старост стијена иде уназад до 135 милиона година.

Дијатомит

На југоисточном обронку брда Црквина стијене су старости 110–115 милиона година. Ту се међу већином кречњачких стијена могу пронаћи и оне које не реагују на сону киселину. Карбонатне (кречњачке) стијене реагују, док силикатне и још неке минералне стијене не реагују. Прва претпоставка је била да су то глауконитне стијене јер су ситно храпаве површине, лакше се ломе чекићем и умрве, али глауконит је зелене до смеђе боје, а ове су свијетле, бијеле.

Силикатни пјешчар није, евапоритне соли нису. Ове стијене (и камење) имају у себи микрокристале који свјетлицају на Сунцу и вјероватно је то дијатомит.

Дијатомит (киселгур) је мекша силикатна седиментна стијена састављена од безбројних фосилизованих остатака дијатома (дијатомеја), врсте фитопланктона, микроскопске једноћелијске алге са тврдом шкољком (фристулом) изграђеном од силике (силицијум диоксида).

При врху брда могу се пронаћи стијене слојевитих лапоровитих кречњака чији тамно-свијетли слојеви показују различите услове седиментације, односно промјену палеоклиме у далекој геолошкој прошлости овог подручја које је током периода креде било суптропско плитко море са архипелагом мањих острва.

Калцит

Приликом изградње комплекса Херцеговачке Грачанице на врху брда Црквина (400 м.н.в.), минирањем и равнањем терена разваљени су горњи слојеви стијена што је показало да је ту некада постојала мања подземна шупљина (пећина) у којој су настали калцитни спелеотеми (пећински накит).

Овакви калцитни облици и слојеви настају у шупљинама стијена као резултат стварања, углавном хемијским процесом и понекад уз садејство калцимикроба. Због мање величине некадашње подземне шупљине, овдје спелеотеми нису били масивни и њихови калцитни фрагменти могу се пронаћи на површини. Углавном су смеђе боје која долази од оксида гвожђа који се налази у земљи као посљедица разградње гвожђем богатијих минерала или оксида гвожђа насталог биогеним процесом микроорганизама.

Минерал калцит је чест у природи и главни је састојак седиментних стијена као што су кречњак, мермер и креда. Може се појавити у кристалном облику и може се депоновати на површини тла и у пећинама. То је мекши минерал, на Мосовој скали тврдоће је 3 (талк је 1, дијамант је 10) и од њега се могу израдити украсни предмети, накит, бижутерија.

Калцит је најчешћи минерал требињског подручја и може се пронаћи на површини требињских брда и планина као остатак спелеотема из урушених некадашњих подземних просторија или као фрагмент травертина и седре (бигар, сига) што показује да је некад давно постојао извор воде на одређеном локалитету.