Млада и успјешна Требињка Лана Алексић још као гимназијалка је упловила у манекенске воде и то врло успјешно, да би, годинама касније, остваривала завидну каријеру у свијету моде, радећи за готово све познате свјетске агенције, али се истовремено и образујући најприје на једном, а онда и другом факултету.
Након што је са петнаест година као гимназијалка закорачила у свијет моде, уписала је Факултет модерног бизниса у Београду и завршила га 2019. године, а данас у српској пријестоници студира архитектуру као остварење њеног давног сна и касније жеље да модне ревије у великим метрополама споји са грађевинским дометима тих градова.
Све је, каже, кренуло од једног плесног такмичења у Сарајеву, гдје су је уочили менаџери агенције "Елите Модел Лоок БиХ", а након првих корака у манекенству наставља у Београду и првим путовањем на ревију у Милану 2013, граду који и дан-данас носи у најљепшим сјећањима.
"Свако путовање је прича за себе које је на мене оставило посебан утисак и научило ме нечему новом. Ипак, ако бих морала да се одлучим баш за једно, био би то Милано. То је истовремено пријестоница моде, моје прво путовање и мјесто гдје сам се упознала са модном индустријом и свиме што она носи са собом", каже Лана, додајући да гламурозни свијет моде јесте лијеп, али изискује много напорног рада, одрицања и жртвовања, попут честих путовања, одвојености од породице, адаптирања на различите културе.
Иако кампање некада захтијевају спремност на екстремну промјену изгледа, брзину дјеловања и стресне моменте, управо та неизвјесност и садржајност овог посла одржавају у њој, како каже, максимално узбуђење и вољу за даљи напредак.
"Захвална сам јер ме је ова професија 'прошетала' по свијету, упознала ме са талентованим генијима широм планете и благословила ме свим знањем и искуством које сам стекла бивајући дио ње, па сам тако учврстила и своју замисао да се окренем и према архитектури, коју сада стављам на прво мјесто и максимално јој се посвећујем, а уз довољно дисциплине све усклађујем", додаје она.
Одувијек су је, прича даље ова амбициозна дјевојка, фасцинирале природа и градитељство, јер, како каже, грађевине описују културу једне земље, народа, њихов стил живљења и како су еволуирали кроз историју.
Њено поимање ствари, према којем кућа није само кров и четири зида, већ једна дубока сентименталност и стварање успомена, оно је што оставља изузетан утисак и доказује њену херцеговачку емотивност и племенитост.
То је, каже, начин на који жели да изрази своју креативност, а нарочито јој се свиђа чињеница да је сваки пројекат другачији и да се технологија и грађевинска наука увијек развијају, што одузима простор монотонији и стереотипу.
Након завршених основних студија жели истраживати дизајн ентеријера и обавезно га повезати са модом.
Шта Ви мислите о овоме?