Милан Миливојевић, из села Долови у Берковићима, најстарији Херцеговац преминуо је јуче у Требињу у стотину четвртој години живота. Миливојевић, који је рођен 1919. године биће сахрањен сутра на градском гробљу Бањевци у Требињу.
Старац је живио са сином Савом и његовом породицом, али су га, како нам је тада рекао на прослави 100. рођендана, пазила сва дјеца једнако.
"Колико ме сви лијепо пазе - видите и сами, па су ми припремили и двије рођенданске торте, што нисам доживио у своме вијеку, а проживио сам баш цио вијек", рекао нам је тада Милан, који је, за столом око кога су се биле окупиле четири генерације, с унуцима и праунуцима дувао и рођенданске свјећице - први пут у животу.
Шалећи се да је успио умаћи Првом свјетском рату, родивши се годину након његовог завршетка, дјед Милан је говорио да га ипак два рата нису мимоишла, Други свјетски и Одбрамбено-отаџбински рат, а најтеже му је било када су га заробили Италијани у Другом свјетском рату и када је с италијанске границе до куће пјешачио пуних 19 дана.
Одмах по окончању Другог свјетског рата запросио је Спасенију, с којом је ашиковао и прије рата.
"Најљепше тренутке сам и доживио тада, када су ми се почела рађати дјеца и кад сам имао најслађи живот. Како су се они рађали, ја сам се осјећао јачи, задовољнији и моћнији, три сина и три моје узданице - моје кћери, моје мезимице", говорио је тако поносни старина.
Био је, 66 година у браку са супругом Спасенијом, живећи тежачким животом и увијек у великој заједници, али поштујући једно друго и остале укућане. То дјед Милан сматра и рецептом за дуговјечност јер, како додаје, није залудна народна пословица "Стрпљен - спасен".
"То је дио рецепта за дуговјечност, мада ја већ 40 година узимам мед, лимун и бијели лук, што ме држи здравим и отпорним, а има ту и генетике, јер су сви моји мушки преци дуго живјели", говорио је тада дјед Милан за "Независне".
Миливојевићи и уопште Берковићани имају и генетске предиспозиције за дуговјечност јер су у овом крају уобичајени стогодишњаци. Међу њима је био и Сава Бјелица из села Мече, који је умро са 106. година, а сличну животну доб и поред тешког тежачког живота имали су и преци дједа Милана.
Шта Ви мислите о овоме?