Младић из Фојнице због ријетког поремећаја дневно пије и до 27 литара воде

Марин Чутурић из Фојнице због ријетког поремећаја рада хипофизе дневно пије и до 27 литара воде, јер би иначе његово тијело дехидрирало.

За овог 26-годишњег младића многи кажу да је феномен. Дијагноза је дијабетес инсипидус, поремећај при којем недовољна разина антидиуретског хормона узрокује прекомјерну жеђ (полидипсија) и прекомјерно стварање врло разријеђене мокраће.

Овај поремећај имају само четири особе у свијету.

Марин је весели младић који је запослен, бави се спортом, планинари, вози мотоцикл. Гдје год да крене уз себе има неколико флаша воде. Како је казао она му је извор живота.

„По рођењу сам константно тражио текућину. Тражио сам чај и млијеко, а када ми не би дала одмах, добио сам повишену температуру“, испричао је Марин.

Након тога су кренули да траже мишљења љекара.

„Ишао сам код љекара у Кисељак, Мостар, Сарајево, а након тога су ме послали у Сплит гдје су ми дали дијагнозу - дијабетес инсипидус. Имају та два хормонална поремећаја хипофизе. Наиме, вода само пролази кроз мене. Није ми то терет у животу, али само не смијем остати без воде“, појаснио је Марин.

Медицинску документацију су слали и у Њемачку, Енглеску, по цијелој БиХ, Хрватској. Тражили су додатна мишљења.

„Прихватио сам то стање и оно ће остат тако. Могуће је и овако нормално живјети. Све је у глави. Вода је мој извор живота“, поручио је Марин.

Како је казао, у Босни и Херцеговини не постоји више особа са овим поремећајем.

„У свијету овај поремећај имају само четири човјека. Током љета дневно пијем и до 27 литара воде, а током зиме мало се смањи. Међутим, у просјеку пијем око 23, 24 литре воде“, рекао је Марин.

За ову дијагнозу не постоји лијечење. Међутим, Марин каже да му то не представља оптерећење јер је навикао на то стање од рођења.

„Што се брже навикнеш и прихватиш то, лакше је. Терет ми је једино што увијек морам мислити на то да увијек носим воду са собом“, истакао је Марин.

Овај младић је запослен, а у слободно вријеме вози мотоцикл, планинари и бави се параглајдингом.

„Ако планинарим имам руксак у којем имам два, три литра воде. А и људима у екипи подијелим по боцу или двије, да може бити за мене. Ако трчим неке трке или учествујем у такмичењу бициклом, имам своје пунктове са водом. Оптерећење је када се пењемо на стијене, ја све морам обавити прије пењања", рекао је Марин.

Као беба је пио око 800 милилитара на дан.

„Али како сам растао тако се повећавала и количина воде коју сам уносио у организам. Ако не унесем довољну количину воде, добијем повишену температуру, несвијести ми се...Исто стање као кад човјек дехидрира“, појаснио је Марин.

Како је казао, једном је имао ситуацију да је дехидрирао.

„Преврнули смо се с аутом у шуми. Нисмо рачунали на то да ћемо се преврнути, али чим сам изашао из шуме надокнадио сам воду“, навео је Марин.

Сви у његовом родном мјесту га познају и чим га виде у објекту доносе му велику количину воде.

„Проблем ми ствара када путујем аутобусом. Често идем у тоалет и онда ме сви путници морају чекати. Воду дјелимично могу замијенити сокови. Међутим, сва текућина која има заслађиваче ми поново тражи воду“, рекао је Марин.

Бубрези су му због велике количине воде у повећаном процесу рада.

„Због велике количине воде, слаби функција бубрега. Доктор ми је рекао да се и са таквом радом бубрега може дуго живјети. Међутим, препоручује се да када сам жедан попијем чашу воде, а не 1,5 литар, али то је јаче од мене. Чаша ми није довољна. Током ноћи се будим свака два сата“, рекао је Марин.

Младима поручује да требају у животу све гледати с позитивне стране.

„Да им ништа не ствара притисак јер је то све из главе и да се човјек може носити са свим у животу, само ако желите“, додао је Марин.