Milos bodiroga.webp

Млади Требињац Милош Бодирога обишао је недавно сва брда која окружују Требиње, а на којима се и данас налазе остаци некадашњих аустроугарских војних утврђења, такозване фортице, од брда Кличање, преко планине Леотар, до Гљиве, Голог брда, Петрине и Страча

Милош, којем је тек 25 година, од малих ногу се бави свим врстама спорта, иако је можда по бициклизму најпрепознатљивији, а ова маршрута дужине 40 километара, коју је као кондициони тренинг у брдском трчању прешао за седам часова, није му тешко пала.

"Одувијек сам планирао ову руту и само се сада поклопило да имам времена да то све одједном урадим, јер након завршене бициклистичке сезоне обично прелазим на планинарење и трчање као припрему за сљедећу сезону и тако је то дошло на ред", почиње причу Милош.

Напомињући да рута подразумијева и 2.000 метара кумулативног успона, те да се све прелази старим аустроугарским путевима који су одлични за ове активности, Милош каже да се све вријеме пружа прелијеп поглед на Требиње и околину, па би, по његовом мишљењу, у будућности ова стаза могла бити и одлична за такмичења у планинском трчању.

Милош је доскора био и једини лиценцирани такмичар у свјетском бициклизму из Требиња, а, како објашњава, имати лиценцу значи учествовати на бициклистичким тркама са којих сакупља бодове за свјетску ранг-листу, тако да му се испунила и велика жеља да се пласира међу првих хиљаду бициклиста те свјетске ранг-листе, а тренутно је 520. на УЦИ листи.

Његове велике страсти су, осим бициклизма, и алпинизам, спелеологија, трчање те пливање, које обухвата са свега три ријечи: висина, даљина и дубина.

Овај предани члан Планинарског друштва "Вучји зуб" из Требиња, осим бројних бициклистичких трка, учесник је и зимских маратона, триатлона, па се свака његова активност рачуна у неки од кондиционих тренинга.

"Тренирам свакодневно, тако да седмично на бициклу пређем до 500 километара и то ми не представља никакав проблем, али једнако тако волим и планинарење и спелеологију, зимске спортове", додаје овај младић.

Дугогодишњи је члан "Вучјег зуба", гдје је усавршио и вјештине алпинизма и спелеологије па је са својим друговима из клуба освојио и највиши врх Африке, односно Атласког горја - Тубкал, висок 4.167 метара, у експедицији предвођеној Друштвом планинара из Београда, а Милош и Требињка Јелица Даковић су имали ту част да у име требињске екипе на врху пободу заставицу.

"На овај начин изнова испитујем властите могућности, тако да, ако су у алпинизму у питању висине, бавим се и спелеологијом испитујући дубине, па сам често и са друговима из Спелеолошког друштва 'Зелена брда', са којима се спуштам у јаме и истражујемо их", прича даље Милош.

Овај свестрани спортиста воли и да скија, учествује у ски-маратонима, а по неким дугорочним плановима припрема се и за Европско првенство у дисциплини вертицал километер, планинско трчање, које се у јулу наредне године организује у Гусињу, на Проклетијама.

Каже да је рута од 40 километара коју је прешао по требињским брдима почетак припрема за ово првенство, на које се нада да ће се успјети квалификовати.