Да међу нама живе тихи хероји, који из сјенке помажу онима којима је помоћ потребна, најбоље илуструје примјер требињског угоститеља Александра Влатковића који је понудио својим суграђанима да се у његовој пицерији послуже храном и ако у том тренутку немају новца.
Овај добротвор учесник је многих хуманитарних акција у којима је увијек остајао анониман. Међутим, овај пут му то није пошло за руком. Брзо се прочуло за његов јединствени гест који је, осим оних сиромашних, одушевио и оне који су у могућности да себи приуште јело које желе.
Влатковић, који није желио никакав публицитет, ипак је пристао на разговор за “Глас Српске” нагласивши да нико не заслужује да буде гладан.
У граду на Требишњици познат је као хуманитарац, али, како сам каже, жели да његова добра дјела остану далеко од очију јавности.
- Близу је школа, па дођу дјеца и држе у руци марку и по. Некад је пица толико и коштала, па је дошло до поскупљења, сада је три. Мене питају да ли има ишта за марку, кажем им да има и дам им то парче пице. То је први показатељ да родитељи немају дјеци да дају новац - почиње причу Влатковић.
Истиче да ће, без обзира на овај уступак, он преживјети, те да не може гледати да неко нема да плати парче пице и да буде гладан.
- И тако дневно дође њих петоро-шесторо. Ваљда има још мало у нама људскости. Све иде људском линијом, то најбоље видите у њиховим очима, тугу, али и срећу - казао је Влатковић.
Тешка материјална ситуација становника, према његовим ријечима, осјети се на сваком ћошку.
- Пуно је и оних које је срамота да кажу да немају. Једноставно, не могу из своје коже искочити, али осјетим то на људима. Преломило је када је жена са двоје дјеце имала 90 фенинга, како да јој кажем да не може. Ко има пара, нека плати, ко нема, нека узме, али неће нико бити гладан. Душа ме боли. Није то пуно, то је неких 20 марака на дневном нивоу. Велика је ствар некоме помоћи, то нема цијену - рекао је Влатковић.
Као породичном човјеку, али и некоме ко има пицерију скоро десет година, тешко му је гледати да неко дође и нема да плати храну. Зато је и отишао корак даље.
- Имам двије бебе и супруга треба за десетак дана да се породи. Свако треба и од тога да крене. Замолио сам раднике да одштампамо обавјештење и, ето, имало је одјека. Нећу ја осиромашити, а некога смо нахранили. Морамо једни друге помагати, овако на конкретним примјерима - рекао је Влатковић.
Како каже, на југу Српске живи хуманост и солидарност.
- Има код нас људи који држе свадбене салоне па онда, када се славље заврши, храну која остане одвезу у јавну кухињу. Имају људи осјећај, то никада не смије умријети - наглашава Влатковић.
Попуст за пензионере
Влатковић прича да у његовој пицерији пензионери имају попуст, што је наишло на одобравање код најстарије популације.
- Три марке је парче пице, а за њих је двије. И када узму три парчета, ја им наплатим пет марака. Они су одушевљени. За ту разлику могу да узму супу или млијеко - рекао је Влатковић.
Шта Ви мислите о овоме?