Планина Леотар изнад Требиња састављена је од карбонатних седимената кречњака и доломита таложених у мору током периода креде прије 140 милиона (најдоње падине изнад насеља Хрупјела) до 90 милиона година (врх Леотара) када је ово подручје било суптропско море са архипелагом малих острва чија се величина и број с временом мијењао према промјенама нивоа мора.
Узрок постојања Леотара је орогенеза, планинско набирање настало тектонским помјерањем континенталних плоча, у овом случају мањег одломка Афричке плоче зване Јадранско-Апулијска плоча која се кретала сјеверно и почетком ере кенозоика, прије 65 милиона година, сударила са Евроазијском плочом. Тај судар који и даље траје (зато се догађају земљотреси) створио је данашњу геоморфологију планинских ланаца Алпа и Динарида, а Леотар и данас полако расте.
Због чињенице да су карбонатни седименти таложени у мору, стијене на Леотару не садрже рудна богатства. Ипак, са присојне (јужне) стране могу да се пронађу, мада веома ријетко, примјерци стијена које су другачије од сиве кречњачке слике коју планина пружа гледана из далека. Приликом вишегодишњег трагања за фосилима, на Леотару су прнађени примјерци тврдих силикатних стијена рожнаца, кремена, јасписа као и карбонатног калцита, кречњачких бреча и рудни минерали гетита.
Ове врсте стијена и минерала нису посебност јер на другим геолошким локалитетима, на глобалном и регионалном нивоу, оне су много присутније али на Леотару су ријеткост.
Рожнац и кремен
На Леотару рожнац на површини сличи комадима окамењеног дрвета у стијени, а има га и у мањим слојевима. Унутрашњост је у нијансама црно-бијеле боје са ламинацијама што је ријетка варијација. Веома је тврд и с временом се теже троши ерозијом од околних кречњачких стијена.
Рожнац је седиментна стијена састављена од микрокристала кварца и као кремен, минерални је облик силике (силицијум-диоксид) и настаје као резултат дијагенезе хемијским или биохемијским процесом. Рожнац варира у боји због хемијских елемената присутних у стијенама. Појављује се у кречњаку и доломиту као мугле (нодуле) и слојеви.
Кремен се појављује најчешће у лапорцу или мекшој креди, микрокристаласт је и сличне дијагенезе као рожнац. Ударени жељезним чекићем ломе се са карактеристичним мирисом и искре (кремен више). У Каменом добу од њих су прављене оштрице за оружја и алате те је паљена ватра. Кремен је овдје у мањим слојевима или као камење, извана смеђ и сив, а унутра у нијансама сиве боје.
Јаспис
Приликом потраге за фосилима и случајним ломљењем камења веома ријетко је на Леотару нађен јаспис као мали грумени у кречњачкој матрици. Црвено-црне и црвенкасте је боје које углавном долазе од примјесе оксида гвожђа. Понекад је голим оком тешко разликовати црвено-смеђе рожнаце од јасписа.
Јаспис је агрегат микрозрнастог кварца или калцедона и других минерала. Непрозирна, нечиста варијација силике и може бити у различитим бојама што зависи о примјеси елемената. Тврд је и користи се као полудраги камен. Јаспис се углавном налази у саставу магматских стијена али може настати и у кречњачким стијенама када у унутрашњим шупљинама дође до водом растворених таложења и кристализације силикатних минерала који потичу из магматских стијена или вулканског пепела који уз помоћ вјетра може да буде далеко ношен.
Примјери силикатних стијена рожнаца, кремена и јасписа нађени су на нижим падинама Леотара у седиментима из епохе ране креде.
Калцит
На падинама Леотара могу се наћи примјерци свијетлосмеђег, слојевитог и бијелог калцита. Карбонатни минерал калцит настаје у подземним шупљинама и пећинама, а које су на Леотару с временом еродирале и урушиле се, па је калцит остао на површини као камење.
Обрадом на лапидарним машинама од наведених силикатних стијена и минерала могу се направити украсни предмети, а, такође, и бижутеријски накит: огрлице, наруквице и кабошон привјесци за амајлије и талисмане.
Брече и гетит
На падинама Леотара могу се наћи и примјерци кречњачких бреча, кластичних седиментних стијена састављених од ломљених, незаобљених стијенских фрагмената (класта) или минерала и везивног материјала.
Пронађени су примјерци колапсирајуће брече која настаје када се тло на врху уруши у подземну шупљину и касније се све окамени. Свијетло-црвенкасти везивни материјал је калцит са пјесковитим кречњаком.
Могу се пронаћи примјерци седиментарне брече која је из геолошки другачијег тла. Она настаје накупљањем стијенских фрагмената у мору (или другој воденој средини) и каснијом литификацијом накупљеног материјала. Везивни материјал је црвенкасти глиновити кречњак обојен оксидом гвожђа.
Брече код којих је везивни материјал обојен оксидом гвожђа указује на постојање руде гвожђа са минералима гетита чији се примјерци врло ријетко могу наћи на површини Леотара. Гетит обично настаје старењем других гвожђем богатих минерала и саставни је дио тла. Такође, може настати таложењем у подземним водама или у другим седиментарним условима, што је вјероватно овдје и био случај.
Музејски експонати, чиниоци живота и технологије
Поједине врсте стијена и минерала имају посебну љепоту, нарочито када се машински обраде и исполирају. Такви примјерци изложени као музеолошки експонати привлаче посјетиоце и сви велики свјетски природњачки музеји имају богату геолошку збирку.
Минерали, стијене и обично камење имају своју скривену причу која је много сложенија од оног што се види на први поглед. Мали број људи ван геолошке струке зна да су минерали и стијене били међу основним условима и чиниоцима настанка и постојања живота на планети Земљи.
Без стијена (руда) и минерала данас не би било технологије, цивлизације и свега што живот људима чини лакшим.
Шта Ви мислите о овоме?