Put gacko nevesinje.jpg

Бањалучки медији увелико најављују да у септембру почињу радови на изградњи чак два ауто-пута и то оног од Приједора до Бањалуке и од Раче до Бијељине, те других бројних петљи, а до тада у Херцеговини не почињу радови ни на једној дионици коју су надлежни најавили јер ми на југу можемо и уским, похабаним и кривудавим стазама, све зарад развијенијег сјевера.

Ипак, има и једна предност вожње по нашим херцеговачким путевима, јер различите дионице омогућавају лијечење различитих врста болести.

Иако су најављени радови на изградњи пута од Врбе до Десивоја, а извођач радова изабран још крајем 2020. године - на овој дионици нема ни радника ни машина. Уска путака пуна кривина и одрона са похабаним асфалтом и даље краси дионицу од Чемерна до Гацка. Њена главна предност је да возачеви сапутници већ на овој "краткој" дионици осјете прве стомачне тегобе, па им на путу преко Тјентишта већ буде довољно добро да возач не треба да прави више од пет пауза до Фоче.

И ту није крај - нема ништа ни од најављене рехабилитације путног правца од Требиња до Гацка - што је било најновије обећање актуелне власти. И то су заборавили. Ипак, најважније је да се наш сјевер повеже мрежом ауто-путева. Њихов развој је и наш приоритет. Није им довољно што им ми на југу обезбјеђујемо струју да не морају да уводе рестрикције и да током зиме не мисле хоће ли се смрзавати. Хвала југаши, ваша струја нам је и те како драга - поручују угрожени сјеверњаци.

Ни на чувеној Жегуљи не почињу радови. Пут, једва широк 4,90 метара, чека да се заврше ауто-путеви на сјеверу вриједни стотине милиона евра, јер приоритети се знају. Ми на југу можемо чекати, навикли смо се возити по стазама гдје гледамо кад ћемо изгубити главу слијетањем у какву провалију или мало бржим уласком у оштру кривину. Срећом, па смо се навикли. Али, проблем је што на овакве путеве нису навикли ови са сјевера док иду на море. Кажу - "брате, у овој вашој Херцеговини много кривина и све рупа до рупе. Шта је ово?". Ми ћутимо, братски је помоћи сиромашнији сјевер да изгради ауто-путеве и петље него да тражимо нормалне магистрале. Једина предност овог пута је што и они са диоптријом од +/-2,00 прогледају док траже гдје је крај пута да не би завршили у каналу поред.

Вожња од Требиња до Билеће најбоља је за болеснике са каменом у бубрегу. Асфалт је толико добар да вам се након вожње покрене и евентуални  камен из жучи за који до тада нисте знали, па малтене више не морате трошити паре на народну медицину и признате докторе. За три и по - четири литра горива, по релативно приступачној цијени од 3,10 КМ по литру, излијечићете своје здравствене проблеме. 

Пут од Гацка до Невесиња одавно је познат у народу и као пут желуца. Осим што је пун кривина, лош асфалт искрпљен је и гдје је могло и гдје није, па доприноси да прије него што урадите гастроскопију у Невесињу, провјерите да ли сте квалитетно одрадили припрему.

Не би то било то да немамо и пут који лијечи главобољу. Надалеко позната магистрала од Требиња до Клобука, која никад није ни прошла технички пријем, основни је лијек за тешку мигрену. Таман када помислите да не може горе од болова у глави - због тако лијепе вожње и прелијепог крајолика, гдје гледате само хоћете ли завршити у кориту ријеке или испод пута - просто заборавите на почетну мигрену и као да је руком однесена више не осјетите болове. Какав кафетин, какви бакрачи.

И на крају, најбољи пут за све друге придружене болести је онај од Тјентишта до Фоче. Вожњом овим пута сте толико усресређени на саобраћај и сам пут да просто доживите амнезију и тако заборавите на све евентуалне проблеме, па и на оне здравствене. Само размишљате да извучете живу главу док се мимоилазите са шлепером на путу на коме се једва могу нормално мимоићи и два мала путничка возила.