Биста пjесника и дипломате постављена је у Рокфелер парку у Кливленду у знак сjећања на његове бесмртне стихове, али и на његову мисију у САД, гдjе је провео посљедње године живота.
На плацу број 32 у Рокфелер парку у Кливленду (Охајо) међу бистама 10 српских великана у Српској културној башти, у чијем се средишту налази бронзана икона Светог Саве, недавно је откривена биста још једног знаменитог Србина који је оставио значајан траг како у матици, тако и у животу српске дијаспоре – пјесника и дипломате Јована Дучића.
Први амбасадор у историји југословенске дипломатије, и међу првима у српском пјесништву и књижевности, Дучић је био дипломата и изасланик у девет држава свијета, а са посљедње дипломатске службе у Мадриду отишао је у САД након што је Њемачка окупирала Југославију 1941. године. Ту је провео и посљедње године живота и био веома активан члан српске дијаспоре, радећи оно што је најбоље умио – пишући. Како нас подсјећа Милош Растовић, координатор за културу Српског народног савеза из Питсбурга, Јован Дучић настанио се у Гери у држави Индијани, гдје му је живио рођак Михајло Дучић.
– Његова дјелатност у Америци везује се за рад у српско-америчким организацијама као што су Српска народна одбрана и Српски народни савез. Дао је велики допринос „Американском Србобрану”, најстаријим српским новинама које излазе у континуитету на америчком континенту од 1906. године. Др Александар Петров, бивши уредник „Американског Србобрана” истакао је у књизи „Првих 100 година Српског народног савеза” да је „Американски Србобран” „мјесто гдје је Јован Дучић извршио своју посљедњу мисију на овом континенту”. „Посветивши се у потпуности овој мисији, Дучић је писао политичке чланке и пјесме искључиво за ’Американски Србобран’. Његов допринос је био допринос пјесника и патриоте.” Дучић је предвидио да ће комунизам и југословенство бити највећа опасност за опстанак српске државе. Он је истакао да немањићка српска држава не може бити ствар цјенкања на пијаци за утопијску идеју Југославије која је доживјела слом у Другом свјетском рату. Сматрао да ће овај слом дати добру лекцију српском народу или ће постати знак коначног пораза – наводи Растовић.
Велики пјесник и искусни дипломата преминуо је у Гери 7. априла 1943, а сахрањен је на српском православном гробљу манастира Светог Саве у Либертивилу. Његова посљедња жеља, да почива у родном Требињу, испуњена је 2000. године, када су његови посмртни остаци пренијети у завичај.
Срби у Америци постављањем бисте у зеленилу живописне Српске културне баште одали су пошту чувеном сународнику, чувајући успомену на њега. Како објашњава Растовић, домаћин ове манифестације је био Алекс Маћески, оснивач Српске културне баште и почасни конзул Републике Србије. Након освећења бисте, које су обавили прота Драгослав Косић и отац Нектарије Тешановић, Маћески је срдачно поздравиo присутне госте.
Он је подсјетио присутне да је Српска културна башта основана 5. октобра 2008. године и указао на њен значај наводећи да су народ и земља Србије инспирисали ову културну башту.
Она је смјештена у чувеном Рокфелер парку, у којем се на око 12 хектара простиру кливлендске културне баште. Њихов зачетак је у 1916. години, када је оснивана она посвећена Вилијаму Шекспиру. Данас је то Британска културна башта, а осим ње, још 33 земље свијета имају своје културне баште с бистама знаменитих личности из своје земље. На симболичан начин, оне представљају мир и разумијевање међу народима и различите етничке групе чији су исељеници допринијели развоју Кливленда и САД у цјелини, објашњава Растовић.
– Сваке године културне баште постају мјесто окупљања за догађај „Један свјетски дан”, на којем различите етничке групе представљају своју културу уз мото: мир кроз узајамно разумијевање – каже наш саговорник.
Он додаје да су у баштама бисте познатих пјесника, писаца, филозофа, композитора, умјетника, научника и спортиста представљених земаља, као што су Шекспир, Данте, Јохан Себастијан Бах, Семјуел Бекет, Фредерик Шопен, Конфучије, Никола Коперник, Антоњин Дворжак, Јури Гагарин, Гете, Џејмс Џојс, Марк Твен, Томас Мор и многи други.
Србија и Хрватска придружиле су се Словеначкој башти, основаној 1932, и заједно су чиниле Југословенску башту из које су иступиле послије распада заједничке државе деведесетих година прошлог вијека. Југословенска башта поново је била посвећена Словенији, а она српска основана је трудом и залагањем Маћеског, који и дан-данас брине о њеном одржавању. Осим бронзане иконе Светог Саве у центру Српске баште, красе је и мозаици из Хиландара, Пећке патријаршије и манастира Жиче. У њој су постављене бисте Николе Тесле, Михајла Пупина, Милеве Марић, краља Петра Првог, Петра Петровића Његоша, Стевана Стојановића Мокрањца, Вука Стефановића Караџића, Милутина Миланковића, Надежде Петровић, Десанке Максимовић, а однедавно и Јована Дучића, српског пјесника, писца и дипломате.
Шта Ви мислите о овоме?