У башти "74", требињска Народна библиотека је по први пут представила Дејана Стојиљковића. Према његовим ријечима, драго му је да је у граду великог Јована Дучића чије је пјесме као ученик учио напамет, а касније је читао и књигу "Подно Леутара".
Овај писац који живи у Нишу један је од најчитанијих писаца у требињској библиотеци.
"Посјетио сам и Дучићев гроб и поклонио се пјеснику који је уз Црњанског и Андрића један од мојих омиљених писаца. За нас писце највећа награда је да су њихове књиге читане јер то у суштини значи да књига живи, а ја сматрам да је суштина умјетности у комуникацији јер то све што уради умјетник - мора да до некога стигне", рекао је Стојиљковић.
Стојиљковић је драмски и прозни писац, филмски и стрип-сценариста и своју ангажованост у свим наведеним објашњава да човјек који жели да се озбиљно бави овим мора да се бави свим формама писања да обезбједи себи и својој породици егзистенцију.
"Имао сам среће да радим са врхунским умјетницима и то је лична и професионална сатисфакција да видите да велики глумци уобличују идеју у нешто конкретно, а то је глумачко остварење", јасан је Стојиљковић.
Његов роман "Константиново раскршће" био је у ужој номинацији за Нинову награду, али је он добитник наград Милош Црњански за тај роман, Доситејево перо за књигу Немањићи 2: "Два орла", Андрићеве награде за збирку приповиједака "Неонски блуз".
"Нисам добио те године Нинову награду, али сам добио награду Милоша Црњанског. Мислим да је добро за књижевност без обзира које име наших великих књижевника носе као што су Дучић, Андрић, Селимовић, Црњански, а не по политичком недјељнику. Мислим да је то код нас погрешно постављено и мислим да је добро што она губи значај јер не може да награда по неком недјељнику буде значајнија од награда које носе имена наших писаца. То није логично", искрен је Стојиљковић.
Народна библиотека Србије је покренула нову књижевну награду "Владан Десница" за најбољи роман године, а предсједник жирија је Душко Ковачевић, а у жирију се налазе Владан Матијевић, Владимир Табашевић, Љубица Арсић, Милисав Савић, Мирјана Митровић, Енес Халиловић, Вуле Журић и Дејан Стојиљковић.
"Оекујем да ће ова награда заузети примат и надам се да ће она да постави неке ствари на своје мјесто. Драго ми је да ова награда носи име Владана Деснице чија је проза изванредна и била је испред свог времена", објаснио је Стојиљковић.
Шта Ви мислите о овоме?