selo rudjin do (3).jpg

Мало напуштено село Руђин До је на висоравни (711 м.н.в.) до које се долази стазом уз источну падину брда Крупниште, јужно и изнад Горичког језера (изнад извора Око). Геолошки расјед као кланац дијели брдо Крупниште чије стијене су седименти плитког мора из епохе касне креде прије 90–94 милиона година, од источног брда Кокотовице чије стијене су дубљи морски седименти из епохе средње јуре прије 163–174 милиона година.

Разлика геолошке старости стијена источног и западног брда је најмање 70 милиона година. Расјед иде са висоравни према сјеверу низ стрмину до акумулационог језера. Када су јаке кише кланцем теку потоци у језеро.

selo rudjin do (4).jpg

Са јурске стране расједа су слојевити седименти доломита и кречњака. На врху расједа су доломити испод којих је бијели материјал умрвљен до величине пржине и пијеска. Умрвљеност је вјероватно посљедица ерозије усљед протока јачих бујица воде током посљедњег леденог доба када су на подручју Орјена били глечери.

Још су активни мали поточићи од посљедњих киша јер доломитна подлога боље држи воду од кречњачке.

rd03.jpg

На површини умрвљених бијелих седимената могу се наћи примјерци рожнаца радиоларита. Обични рожнац (и кремен) настаје таложењем водом растворених силиката из вулканских стијена у унутрашње шупљине кречњачких стијена гдје се под притиском обликује у мугле (конкреције) и мање плоче.

selo rudjin do (1).jpg

Радиоларит је биохемијски рожнац који настаје таложењем на дубоком морском дну безбројних угинулих микроскопских планктона радиоларија чије су љуштуре грађене од силицијума. Под великим притиском горњих седимената током милиона година то се претвори у слојеве сликатног радиоларита. Може се рећи да су радиоларити метаморфисани фосили планктона радиоларија.

Овдје тих слојева нема на површини већ само њихови одломци као камење.

selo rudjin do (2).jpg

Радиоларит је чврста силикатна стијена (Мохсова скала = 7) састављена од микрокристала кварца. У праисторији рожнац (и кремен) је коришћен за израду сјечива за оружја и алате. Данас се користи за израду бижутеријског накита (наруквице, огрлице) и украсних предмета јер обрадом на лапидарним машинама даје полирани сјај.

У зависности о примјесама елемената, може бити различитих боја, а овдје је у нијансама жутосмеђе боје. Проточне локве послужиле су за прање и чишћење радиоларитног камења.

rd06.jpg

На требињском подручју рожнац се веома ријетко може наћи, а радиоларитни рожнац пронађен је само овдје. Радиоларит настаје на великим морским дубинама, углавном дубље од једног километра, а данас на прилазу напуштеном селу Руђин До може се наћи на висини више од 700 метара изнад површине мора.

Некад давно дубоко море, данас високе горе.