Аеродром који би већински финансирала Србија био би тик уз хрватску границу. Тиме би економски угрозио дубровачки аеродромом, али можда и изворе пијаће воде овог града. Неки се плаше и да би аеродром служио Русији.
Дубровачка јавност и политичко вођство немало су се узнемирили прије неколико седмица, кад је извршна власт Босне и Херцеговине најавила могућност пристанка на градњу аеродрома код Требиња, надомак границе са Хрватском. Пројекат би већим дикелом финансирала Србија, због боље повезаности унутар Републике Српске.
Дубровчани, међутим, изнијели су оштре приговоре јер се наводно није водило довољно рачуна о екологији. Одонда траје бурна расправа, али с низом додатних мотива.
Дубровник има фактички монопол на ваздушни саобраћај у овом дијелу Далмације, с источном Херцеговином у залеђу. Аеродром у Чилипима је највећи економски фактор јужног дијела дубровачког краја. Ипак, због специфичне изложености ружи вјетрова, затворен је за вријеме сваке јаче буре па Требињци и у томе налазе своју прилику.
Или то пак чини Александар Вучић, предсједник Србије, који је први прије двије године најавио градњу требињског међународног аеродрома. Он је тад навео као разлог повезивање Требиња с Београдом.
Угрожена вода Дубровника
С друге стране – то јест треће – званично Сарајево замјера Хрватској једнострану најаву изградње депоније радиоактивног отпада уз границу с БиХ на ријеци Уни.
У причу се мијеша и теорија да би се требињским аеродромом могли послужити Руси, и то не у туристичке или економске сврхе, него војне и обавјештајне.
Код екологије, свега неколико километара од места које су пројектанти зацртали као локацију будућег аеродрома се збиља налази извор ријеке Омбле, одакле Дубровник црпи пијаћу воду. Између двије коте је пар стотина метара разлике у надморској висини, те масив вапненачког крша, иначе познатог по изузетној пропусности.
„Низ питања еколошке нарави с разлогом интригирају дубровачку и ширу јавност“, каже за DW Луко Браило, угледни дубровачки новинар и познавалац политичких прилика у региону. „Нови аеродром би требало да се гради на локацији готово 'изнад Омбле' па су заиста могући разни ризици по тај водоток дубровачке регије“, сматра овај новинар.
Подсјећа да је још прошлог љета стручњак за кршко подручје, Томислав Павиша, упозорио јавност на угрожавање водоснабдијевања и загађење подземних вода.
Већ одавно – заштићено подручје
Браило напомиње и да је 1989. године београдска фирма Енергопројект израдила хидрогеолошки елаборат о „Зони санитарне заштите изворишта Дубровник“ у којем се околина тог извора класификује као друга заштитна категорија. Градња аеродрома је изричито забрањена у таквој зони.
„Зато ми је разумљив иступ дубровачког градоначелника Мата Франковића који је најавио истрајну битку против градње без претходно израђене Студије о утицају на животну средину тог пројекта што је, за сада, изостало“, каже Браило.
Подсјећа на вијест која је недавно стигла из Бањалуке: тамошњи Институт за грађевинарство ИГ је по налогу фирме Аеродром Требиње израдио процјену у којој пише да би „изградња аеродрома у Требињу могла имати негативан утицај на извориште ријеке Омбле, с кога се напаја град Дубровник, због чега је потребно посветити посебну пажњу његовој заштити“.
Преувеличан страх од Руса
Остаје и стратешко питање, посебно у свјетлу инвазије Русије на Украјину.
„Тај аспекат је дефинитивно преувеличан, што је донекле разумљиво, али то ипак треба јасно рећи“, мишљења је Бранимир Видмаровић, један од најпозванијих хрватских стручњака за Русију.
„У новонасталим околностима, Русија не може предузети апсолутно ништа што би промакнуло безбједносним службама САД, ЕУ и НАТО. Не заборавимо ни да је база НАТО недалеко на Косову*, а у Албанији се гради и једна америчка, осим што су и Хрватска и Црна Гора чланице Сјеверноатлантског пакта“, подсјећа Видмаровић.
„Такође, БиХ је под лупом западњачке обавјештајне заједнице како расту страхови због рата у Украјини и потенцијалне дестабилизације Балкана“, додаје он.
Видмаровић је увјерен да је веома тешко да Руси онда изводе некакве тајне маневре.
„Требиње, све и да то жарко жели, не може постати никакво руско чвориште“, тврди овај аналитичар са Одсјека за азијске студије Филозофског факултета у Пули, и додаје: „Разумијем ситуацију, и то што се у Дубровнику дува на хладно, јер су због рата у Украјини сви у страху. Но мислим да је бојазан Дубровчана више економске природе, а ваљда и еколошке
Шта Ви мислите о овоме?