Аудио изложба „Јасеновац. Логор смрти, земља живих“ отворена је у Музеју Херцеговине. Она доноси осам звучних записа, радиофонских прича о жртвама логора Јасеновац. Изложба је интерактивна и пружа могућност посјетиоцима да кроз низ драмских активности постану учесници и ко-креатори прича.
Отварајући изложбу, градоначелник Требиња Мирко Ћурић је рекао да историчари тврде да је машинерија злочина у Јасеновцу била бруталнија него у Аушвицу, иако је убијено мање људи док је само у Јасеновцу постојао логор за дјецу.
"Звјерства и страхоте које су се дешавале у Јасеновцу и у другим логорима тешко је замислити, а још је трагичнија чињеница да је све било планирано, законом прописано у устав уписано. Дакле, то није чинила група психопата већ цијели државни апарат. Јасеновац је страшно, али истовремено и величанствено Свето мјесто. Наша обавеза је да Јасеновац буде дио нашег памћења, а да јасеновачки цвијет буде дио нашега достојанства. Да праштамо морамо јер је то јеванђељска заповијест, али да заборавимо не можемо и не смијемо", казао је Ћурић.
Према ријечима једног од аутора изложбе Дарка Николића назив ове изложбе је истовијетан пројекту Виртуелни музеј „Јасеновац. Логор смрти, земља живих“ и он је саамо један сегмент на којем се ради више година.
"Доживљај ове аудио изложбе је дубљи, снажнији и интензивнији од онога каде видите неку фотографију. Ми желимо да код сваког посјетиоца постигнемо оно што произлази из унутрашњег доживљаја. Овдје нема слика, простор је сведен и све је окренуто томе да у свом унутрашњем бићу доживите лични сусрет са неким од страдалих у логору Јасеновац. Да кроз тај сусрет са великим болом и страдањем доживите једну врсту преображаја који ће вас довести до тога да видите колико је сваки тренутак драгоцјен и колико је свака личност бескрајно вриједна", појаснио је Николић.
Други аутор изложбе Богдан Шпањевић истакао је да је суштина њихових истраживања била на који начин приближити Јасеновац, јасеновачки наратив савременим генерацијама и публици и на који начин учинити и повезати сензибилитет нове младе публике са том огромном трагичном причом која се прича око 80 година.
"Ми користимо савремену технологију и да би сте прошли ову изложбу и учествовали у њој потребан је мобилни телефон на коме слушате осам прича о Јасеновцу. Те приче су конципиране тако да вас повезују са жртвама именом и презименом, људима који су трагично страдали у логору Јасеновац. На тај начин доживите сусрет са особом лично, а не са бројем. Јасеновац се често гледа кроз призму броја жртава, а када се сретнете са особом која има име и презиме, која је страдала тог датума, имала дјецу, жену, прошлост, а могао је имати будућност - креирате свој лични доживљај. Тај доживљај дуже траје и дубље се урезује у душу и памћење него информација", нагласио је Шпањевић.
Приче које су на изложби урађене су и истраживане заједно са Музејом жртава геноцида из Београда чији су стручњаци супервизирали овај пројекат који је интерпретација, креирање искуства на историјској грађи. И
зложба је први пут представљена публици у Београду у Галерији "Прогрес", а вечерас је премијерно приказана у Републици Српској.
Пројекат „Виртуелни музеј Јасеновца“ финансиран је од стране Министарства културе и информисања Републике Србије. Публика може да види изложбу до 25. фебруара.
Шта Ви мислите о овоме?