Кроз финансијски систем Босне и Херцеговине прошле године је у легалне новчане токове убачено скоро 11 милиона марака нелегално стеченог новца, истакнуто је у најновијем извјештају о раду Агенције за истраге и заштиту (СИПА) БиХ, али стручњаци скептично гледају на ове податке и тврде да је износ „опраног“ новца неколико пута већи.
“Причињена материјална штета од пријављених кривичних дјела прања новца износила је 9,9 милиона КМ, док је стечена имовинска корист како је већ речено била готово 11 милиона марака”, наглашено је у Извјештају.
Када су у питању кривична дјела која су у надлежности СИПА-е у 2021. години финансијски криминал и корупција су по броју предмета били одмах на другом мјесту, послије ратних злочина.
Тако су припрадници ове Агенције у области финансијског криминала и корупције радили на 241 предмету, од којих је окончано 152.
Када говоримо о прању новца и финансирању терористичких активности ту је у 2021. години рађено на 101 предмету, од којих је окончано 49.
Према њиховим ријечима, имовинска корист утврђена у области финансијског криминала у прошлој години износи око 608.000 КМ и 40.000 евра.
Ожеговић: Цифре много веће
Сарадник за правне послове у организацији “Транспаренцy интернатионал БиХ” (ТИ БиХ) Дамјан Ожеговић истиче да количина новца који се из нелегалних токова пребацује у легалне је засигурно далеко већи, међутим томе је, како тврди, тешко стати у крај, нарочито са пасивним правосуђем.
“Код нас се разним криминалним и коруптивним радњама легализује велика количина новца прањем истог у разним привредним областима – у ИТ сектору, банкарству, играма на срећу, адвокатури и нотаријату, а поготово у грађевинарству. Плаћање радника на црно је најчешћи начин расподјеле велике количине нелегалног новца на много мањих корисника који те мање количине даље лако и без проблема убацују у легалне токове”, рекао је Ожеговић.
Додаје да оно што не треба искључити су и политичке партије које су нарочито подложне оваквим радњама.
“На примјер, у прошлој изборној кампањи 15 највећих партија су приказале укупне трошкове у вриједности од пет милиона марака, док је Транспаренцy Интернатионал дошао до израчуна да су само на два облика оглашавања (путем билборда и медија) и предизборне скупове ове партије потрошиле 6,7 милиона КМ. Дакле, приказани износ је далеко мањи од реалног”, упозорио је Ожеговић.
Напомиње да је према налазима ТИ БиХ у последње двије године у БиХ невладиним организацијама са свих нивоа власти додијељен и преко 121 милион марака, а у већини случајева без икаквих јавних позива, без транспарентности, извлачењем преко организација повезаних са влашћу и без подношења икаквих извјештаја.
Шта Ви мислите о овоме?