Данас се слави Свети Александар Невски, један од највећих бораца за очување православне вјере. Личност Светог Александра Невског једна је од највећих личности у историји не само руске, већ и цијеле православне цркве.
Није ни мало случајно да је управо Свети Александар Невски у анкети у Русији, проглашен за најзнаменитијег Руса у историји ове државе.
Рођен је 30. маја 1220. године, као син великог кнеза Јарослава Всеволодовича, који је био припадник старе руске династије Рјурјиковича. Од малена је Александар био срцем окренут Богу. Богољубив, човјекољубив, правдољубив, жалостив, милостив, молитвен и истински побожан, презирао је сујету овог пролазнога свијета, завољевши од ране младости Христа и његову свету цркву свим својим бићем.
Младост је провео у граду Новгороду Великоме, а власт над Новгородском кнежевином је задобио као младић, 1236. године.
Кнез Александар је био велики борац за очување хришћанства, а живио је у вријеме напада монголских хорди, Швеђана и Нијемаца на Русију. У бици код ушћа ријеке Ижоре, на обалама ријеке Неве, он је Божијом помоћу у парампарчад разбио далеко бројнију шведску војску. Ову величанствену побједу над западним непријатељима, свети ратник извојевао је 15. јула 1240. године, и по њој је и добио надимак „Невски“.
Непобједив је био свети Александар Невски у свим ратовима, али не толико својом војском колико вјером у помоћ Божију. Пред битку код ријеке Неве, Александар је говорио војницима: "Бог није у сили него у правди".
Успјешно се свети Александар Невски супроставио и новој западној, овог пута удруженој њемачко-литовској најезди, која је наступила двије године касније и коју су предводили западни квази витезови, а у ствари паликуће, силеџије, пљачкаши и биједне убице незаштићене нејачи, звани Тевтонци, које су на Русију хушкале римске папе.
У ситуацији када су градови Јурјев и Псков већ били заузети, а Тевтонци продрли до Новгородске области, свети Александар Невски пожурио је са својом истински витешком војском ка Финском заливу, заузео Копорје, разбио Нијемце, ослободио Псков и извојевао другу славну побједу над западним крволоцима, 5. априла 1242. на Чудском језеру.
Али већ 1245. године литовски кнежеви поново крећу у напад на православну Русију и бивају просто разгромљени руском војском којој је на челу био св. Александар Невски. У биткама код Торопеца, Жижицког језера и под Усвјатом, руска војска је до ногу потукла непријатеље православне Русије а у тим биткама је страдало око десет литовских кнезова. Након овога, дефинитивно развејавши у прах све западне најезде, он се славно и побједоносно, као истинити витез Христов, вратио у престони руски град Велики Новгород.
У то доба, св. Александар Невски је привукао и пажњу латинског папе Инокентија ИВ, који му је послао двојицу кардинала, Галта и Гемонта, са намјером да изврше утицај на њега како би Александар примио римокатоличку вјеру. Њихови лукави предлози су, међутим, глатко одбачени од стране светог руског кнеза.
Свети Александар је, преко пристигле двојице папских кардинала, латинском папи Инокентију ИВ јасно поручио сљедеће: “Ми знамо истински историју вјере и Цркве од Адама до Исуса Христа, и од Исуса Христа до Седмог васељенског сабора, држимо се тога учења које су раширили по цијелом свету апостоли, чувамо предање светих отаца и седам васељенских сабора, а ваше учење не прихватамо”.
Пред смрт се замонашио и узео име Алексеј. Преминуо је 1263. године, а тијело му је погребено 23. новембра у Манастиру рођења пресвете Богородице у Владимиру.
У доба кнеза Дмитрија Донског, у цркви гдје је почивало Александрово тијело, једне ноћи свеће су се наводно упалиле саме од себе, а два старца изашла су из олтара и пришла његовом гробу, говорећи: „Александре, устани и спаси праунука свога Димитрија, кога силно нападају туђинци“.
Прича даље казује како је Александар устао из гроба и пошао са њима, а да је све видио црквењак и о томе извјестио црквене власти. Његове мошти, откривене 1380., свечано су пренијете у Петроград 1724. по наредби Петра Великог и налазе се у лаври Светог Александра Невског. (Прочитај ОВДJЕ)
Као и сви велики светитељи Христови, свети Александар Невски је зидао многе хришћанске храмове и чинио безбројна дјела милостиње сиромашнима и убогима. Њему су посвећени многи свети храмови а поред Руса, његову молитвену помоћ посебно радо и често призивају православни народи Балкана.
За свеца је проглашен половином 16. вијека.
Главни празник му је 6. децембра и тада га се сјећа скоро цијела Русија.
Краљ Александар Карађорђевић сматрао је Светог Александра својим заштитником, па му је у Београду, на Дорћолу подигнута црква тридесетих година прошлог вијека.
Празник Светог Александра Невског се још зове и Лесендрован, а обичај је да данас они који имају госте обавезно своје пријатеље још на кућном прагу понуде ракијом.
Ако гости долазе у кућу у којој је данас крсна слава, треба да подигну чашу и наздраве: "Ко славу слави и подиже, њега слава и људи пазили, славио за многа љета и година, све боље, пуније и задовољније!"
Свети Александар Невски
Шта Ви мислите о овоме?