Прије 56 година, 11. јула 1965. године, фудбалери Леотара су се вратили из Ријеке са статусом југословенског друголигаша.
Занимљиву причу о том догађају објављена је Фејсбук страници ФК "Леотар.
11. јул 1965. године је један од датума који ће златним словима бит уписан у историју требињског фудбала. На тај дан, храбра дружина тренера Марцела Жигантеа вратила се из Ријеке са статусом југословенског друголигаша.
Прва утакмица баража која је играна 4. јула у Требињу против ријечког Оријент завршила је резултатом 4:2 за Леотар, а у Ријеци пред 5.000 навијача, Отрант је побиједио са 2:0. Одлучујући гол у пенал серији постигао је Милорад Братић, чији је крвави дрес са бројем 5 са те утакмице ушао у легенду требињског фубала.
Велики успјех су остварили чланови првог тима: Мирослав Сушић, Рајко Бокоњић, Фехим Овчина, Бајазит Медовић, Милорад Братић, Мехмед Карамехмедовић, Енвер Шарић, Зихнија Беговић, Вехбија Хебиб, Јовица Резач, Марко Вучковић, Салих Борозан, Владимир Павковић и Исмет Шеховић. Те сезоне играли су још: Никола Узелац, Кахриман Шахмановић, Фехим Капиџић, Мирко Бердовић, Хамдија Луковић, Радован Радиновић, Шериф Пиводић, Ивица Брлић и Младен Микулић.
У Требињу је након вијести о "побједи" Леотара завладала навијачка еуфорија. Сви су жељели да поздраве ову сјајну генерацију. Најнестрпљивији су их дочекали на Јадранској магистрали код Орашца. Требиње је изгледало свечано, дочек је био и више него достојанствен. Сирене, великим заставама закићене колоне, најавиле су долазак побједника. Кажу да је тај дан цијело Требиње било на улицама. Орила се навијачка пјесма, а ту се први пут родила она чувена: „Лео нам је из камена ник'о, не може га побиједити нико“.
Неколико дана касније Требиње се опростило од Марцела Жигантеа, који је прешао у Жељезничар. Опростили су се плакатом са паролом: „Срећно Жига, сад смо Друга лига“.
Леотар је статус друголигаша задржао пуних 27 година, све до распада државе и по томе је рекордер у СФРЈ. Неколико пута су Требињци били надомак пласмана у виши ранг, али је увијек недостајало мало спортске среће.
Атмосферу са улица коју можете видјети на овим фотографијама овјековјечио је чика Перо Николић, велики навијач и пријатељ Леотара.
Шта Ви мислите о овоме?