У биоскопу Културног центра одржано је вече посвећено сјећању на жртве пострадале у јамама Херцеговине под називом “Херцеговачке јаме”.
У оквиру вечери сјећања одржана је панел дискусија на тему “Херцеговачке јаме”, након које је премијерно приказан документарно-играни филм “Вратићу се”, аутора Небојше Колака.
Седамдесет минута колико траје документарно-играни филм указује на свједочења потомака страдалих, личне исповијести преживјелих, те историјске чињенице које су довеле до свирепих злочина прије 80 година.
Према ријечима Небојше Колака, идеја за снимање се појавила 2015. године када је било освештање храма у Пребиловцима и тада је била његова прва прича о јамама.
"Од тада ми се вртило у глави есхумација остатака страдалих у Придворачкој јами, седам преосталих тијела. Када сам снимао родила се идеја, али у ту причу ушао сам са страхом. Ипак, 80 година је прошло, кога наћи јер потомак је потомак, али он има своју причу. Али наћи свједока који је својим очима гледао и причао о ономе што сте само могли да читате то је стварно језиво", рекао је Колак.
Филм је радио 19 мјесеци, а назив "Вратићу се" прати животну судбину једног од страдалника Придворачке јаме.
"Кроз сваки свој филм говорим о култури сјећања да се ово не смије заборавити. Значи, памтимо кроз хришћанство, не мрзимо, праштајмо, али немојмо никада заборавити да се прије 80 година на херцеговачким јамама дешавало страдање Срба", рекао је Колак.
Градоначелник Требиња Мико Ћурић је нагласио да је била жеља да се позову људи који имају додирних тачака са јамама, потомци, удружења која његују традицију.
"Одлучили смо да оснујемо одбор за обиљежавање овог датума и да дамо јасне циљеве за обиљежавање у будућности. Ми морамо да кажемо шта се дешавало 40-их година прошлог вијека и да именом и презименом сваког који је страдао поменемо, а то је 10.000 у 36 јама. Град је заједно са општинама источне Херцеговине одлучио да у наредном периоду једним јавним конкурсом види какво ће бити то обиљежје и гдје ће бити локација. Тако ће људи на једном мјесту доћи да упале свијећу и да виде шта се дешавало", рекао је Ћурић.
Историчар и декан Филозофског факултета у источном Сарајеву Драга Мастиловић је напоменуо да су овакве вечери важне за успостављање и његовање културе памћења.
"Ми немамо изграђен институционални систем кад је у питању култура памћења и неопходно је да радимо на томе. Без колективне културе памћења нема памћења уопште. Постоје два сегмента знати и памтити. Јаме нису постојале само у Херцеговини већ и у западној Босни, Велебиту", рекао је Мастиловић.
Професор бањалучке Гимназије и виши асистент Одсјека за историју Универзитета у Бања Луци Данило Ковач на панел дискусији је причао о херцеговачким јамама.
Шта Ви мислите о овоме?