Generacija 5.jpg

Средином 1977. године настала је група "Генерација 5" чију су поставу чинили пјевач Јован Рашић, клавијатуриста Драгољуб Илић, бубњар Бобан Ђорђевић, басиста Душан Петровић и гитариста Драган Јовановић-Крле. Мијењали су се чланови бенда, пјевачи Горан Милошевић (брат Слађане Милошевић), Ђорђе Давид, али једно име је од почетка групе - Крле Јовановић.

Јовановић објашњава да у времену пандемије и без наступа музичара по концертима човјек узбуђења не може да заборави, а да увијек постоји позитивна трема.

"То је као кад научиш да возиш бицикло. То се не заборавља, треба ти мало времена да овладаш. Свако има трему без обзира да ли свира у континуитету или кад прави паузе. Увијек има позитивну трему од узбуђења да изађе на бину. Ми дуго свирамо заједно и имаш прекидач из стања један у стање два и ти си као код куће", рекао је на почетку разговора Јовановић.

Генерација 5 посљедњи пут је свирала у Требињу 2006. године када су издали албум "Енергија". Није их било 15 година на југу Републике Српске, а туристички су га прошли неколико пута након тога. Радовали су се поновном сусрету са требињском публиком.

Каже да нема негативних искустава, а ако се то деси сматра да је то испит који је постављен за њега и да га треба превазићи. У случају кад је нешто добро онда је опуштен и О.К.

"Из тих екстремних, лоших ситуација човјек учи и онда сам срећан што нам се то десило. На концерту нас је гађао неко из публике конзервом пива. Прва реакција малог мозга је да би ти скочио са бине и вратио му то. Онда избројиш до десет и кажеш да је то саставни дио и да себе треба да исконтролишеш и да не будеш исти као он. За два минута осмијех на лице и идемо даље. Десило се да је пет минута касније тај који је гађао пјевао са тобом пјесму. И сам себи кажеш: 'Добро је што нисам реаговао'", прича Јовановић.

Враћајући се на почетак стварања бенда каже да је прошлост увијек ружичаста јер се заборављају лоши тренуци, критичне ситуације које су у држави, систем који се промијенио... и да постоји правило да ниједно вријеме није пожељно за креацију, јер се сам човјек мора изборити за креативни простор у коме ће лагодно и слободно да ствара.

Разлика постоји само у друштвено социјалним околностима којe се мијењају прије свега захваљујући технологији, која мијења нашу свијест, а то није константа. Константа је умјетникова воља, жеља и потреба да се бави тим.

"У Титовој Југи имали смо отворена врата за рок н' рол јер је то у суштини био пројекат, отварање према западу и спона са свијетом. Тада смо имали подршку државе која је подржавала рокeнрол, али истовремено инфраструктура (озвучење, организација) није била на нивоу", каже Јовановић.

Многе пјесме као што су "Ти само буди довољно далеко", "Долазим за пет минута", "Свему дође крај", "Уморан од свега"..., пјевају бабе, дједови, њихова дјеца, унучад и према Јовановићевим ријечима то човјеку даје још већи мотив.

"Човјек је социјално биће и ми волимо да нас други воле. Друго, потребан је повратак енергије коју си дао некоме да осјетиш да то њему значи. То је суштина бављења било чиме и музика комуницира међу људима. Ако нема повратка, то јест ако осјетиш да то што радиш више нема значаја онда немаш ни воље", истиче Јовановић.

Генерација 5 није професионални бенд и прави поприличне паузе у наступима, многи музичари пјевају њихове пјесме, а доста често их питају зашто не дођу у студио и не направе нешто ново.

Бенд се скупља када се погоде услови да хоће нешто да издају јер не живе од Генерације 5.

"То је наша љубав. Ми смо се бавили доста студијским радом, прављењем касета, ЦД-ова за друге. Људи не знају колико смо ми одсвирали плоча, пјесама (многима смо и давали пјесме), свирали аранжмане, а други се сликали. Ту смо иживљавали свој умјетнички нагон и амбиције и још их иживљавамо. Мало је оних за које ми нисмо радили", категоричан је Јовановић.

Доста пута су улазили у студио, радили нове пјесме, али нису били задовољни како то звучи.

"Има нешто у човјеку кад сними нешто или када уради и каже: 'Ово не бих желио да сам ја и не могу да станем иза тога'. То је нека врста поштења и одговорности. Одговорност не почива према другим људима већ према себи и то је основ. Кад си преузео своју одговорност онда си преузео и судбину у своје руке без обзира колико то изгледало можда за некога препотентно", закључио је Јовановић.