spasovdan 1

Српска православна црква /СПЦ/ и њени вјерници данас обиљежавају Вазнесење Господње, празник који је у народу познат као Спасовдан, који се празнује четрдесет дана послије Васкрса, тачније у четвртак шесте недјеље послије празника васкрсења Христовог.

По хришћанском учењу, послије васкрсења, Христос је боравио на земљи са ученицима четрдесет дана, јављајући им се, учећи их и, нарочито, учвршћујући им вјеру послије Голготе и распећа.

Сам чин Вазнесења збио се у Витанији, селу на источној падини Маслинске горе, удаљеном два километра од Јерусалима, на путу за Јерихон. Тога дана се завршио Христов боравак на земљи.

Христос се пред апостолима, благосиљајући их, вазнио на небо и сјео са десне стране бога Оца. Тог дана им се Христос поново јавио и рекао: „Идите по свему свијети и проповиједајте Јеванђелије сваком створењу. Ко повјерује и крсти се, биће спасен, а ко не повјерује биће осуђен”.

Да би у томе успјели, Христос им је обећао Духа утјешитеља, и заповиједио да до силаска Духа светога не излазе из Јерусалима. Тако су могли пренијети Христову вјеру у свијет и тиме људство спасавати у вјери - одатле назив Спасовдан.

spasovdan

Као што се у Јерусалиму у четрдесети дан иза Васкрса ишло у Витлејем у литији, тако се и у другим мјестима Истока, гдје се славило Вазнесење, излазило на литију, као на примјер у Цариграду и Антиохији, па и у нашој цркви.

При увођењу литургијских обичаја, руководило се принципом што већег подражавања радњама спаситељевим. У овом случају имало се у виду да је Господ извео своје ученике на Елеонску Гору (Лк. 24, 50), што значи у правцу према Витанији.

Мјесто са кога се Господ узнио на небо, било је одмах веома поштовано. Већ царица Јелена је саградила на Елеонској Гори велелијепну цркву, коју су Сарацени нажалост разорили. Данас само једна мала црквица означава мјесто, које се већ у четвртом вијеку означавало као мјесто вазнесења, и гдје се још и данас назире траг од стопе спаситеља.

spasovdanЦрква на мјесту Вазнесења и отисак стопала Исуса Христа

“Хвалимо и ми и благосиљајмо Господа, који нам је вазнесењем Својим отворио ум, да видимо пут и циљ нашега живота. Хвалимо и благосиљајмо Оца, који на нашу љубав према Сину одговара Својом љубављу, и усељава се заједно са Сином, у сваког оног који држи и исповиједа заповијести Господње. И држимо у уму нашем непрестано Оца и Сина, хвалећи их и благосиљајући - као апостоли негдје у граду јерусалимском - чекајући, да и на нас сиђе сила с висине, Дух Утјешитељ, који још при крштењу на сваког од нас силази, но који се због гријеха наших од нас удаљава. Да би се и у нама тако обновио цио првобитни небесни човјек. Да би се тако и ми, као апостоли, удостојили, да нас благослови прослављени и вазнесени Господ наш Исус Христос, коме нека је слава и хвала, са Оцем и Духом Светим - Тројици једнобитној и нераздјелној, сада и навијек, кроза све време и сву вјечност. Амин”. Свети Владика Николај

Колики значај Срби придавају овом празнику, види се и по томе, што је највећи историјско-правни документ српске средњовјековне државе - Душанов законик, обнародован на Спасовдан 1349. године, а допуњен, такође, на Спасовдан, 1354. године.

Неким градовима Спасовдан је крсна слава, као на примјер Београд, Бањалука, Источно Ново Сарајево, Невесиње…

Тропар Вазнесења Господњег