Љекари упозоравају да шест мјесеци након прележаног ковида 19 пацијенти могу да имају поремећај памћења и концентрације, несаницу, раздражљивост и разне менталне сметње.
Код сваког трећег пацијента који је имао ковид 19, забиљежена је и појава психолошких или неуролошких проблема у наредних шест мјесеци, показала је најновија студија у САД. Чак 34 одсто оних који су прележали корону добили су и неку од дијагноза неуролошког или психолошког стања што је трајало пола године од када је особа заражена.
Како је наведено у часопису „Лансет психијатрија”, најчешћа дијагноза била је анксиозност, која је утврђена код 17 одсто лијечених од ковида 19, заједно са поремећајима расположења која су дијагностикована код 14 одсто пацијената. Неуролошки проблеми су били озбиљнији код хоспитализованих пацијената и тежи послије прележане короне у односу на оне које имају људи послије грипа или других респираторних инфекција.
„Та стопа се прогресивно повећавала заједно са тежином клиничке слике ковида 19. Ако погледамо пацијенте који су били хоспитализовани, та стопа се повећала на 39 одсто”, рекао је Максим Так, сарадник одјељења за психијатрију на Универзитету у Оксфорду и коаутор нове студије, која је обухватила 236.000 испитаника.
Како за „Политику” истиче примаријус др Марјана Вукићевић, директорка Специјалне болнице за цереброваскуларне болести „Свети Сава”, трећина оних који су пребољели корону има постковид симптоме, који могу да буду блажи попут „мутних” мисли у глави и заборавности, болова у мишићима али и неуропатских сметњи. Наша саговорница напомиње да се најчешће код људи примјећује поремећај памћења, што је она примијетила и код запослених у болници, када су се вратили на посао послије прележане короне.
– И депресија се јавља код трећине обољелих, као и пад меморије, односно немогућност упамћивања. На срећу, показало се да је то пролазно стање и да траје од три до шест мјесеци. У неуролошке сметње се убрајају и проблеми са губитком укуса и мириса, што прође највише за три мјесеца. Неуролошке сметње су посљедица директног утицаја ковида на нерв или индиректног, преко коагулације и имунолошких механизама када дође до можданог удара. Ковид дјелује тако што утиче на згрушавање крви и стварање тромба. Некада се догоди да се заједно са ковидом јави мождани удар. Тада оставља посљедице које су трајне, попут инвалидитета – наглашава др Вукићевић.
Према ријечима доцента др Иване Сташевић Карличић, директорке Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић”, сада је већ познато да ковид 19 није само респираторно већ и мултисистемско обољење са нарочитим афинитетом за централни нервни систем. У литератури се већ „реферишу” подаци о менталним сметњама током и након прележане короне, а наши љекари су их у пракси и видјели.
– Током ковида 19 симптоми флуктуирају од поремећаја концентрације и пажње, опште брадипсихије, односно успореног размишљања, поремећаја сна, раздражљивости, пада животне енергије, мотивације и неадекватног емоционалног одговора, до развоја психотичних епизода код посебно вулнерабилних особа са претходном предиспозицијом за обољење. Такође, вриједна спомена је и појава сложеног неуропсихијатријског синдрома делиријума у јединицама интензивне његе као одраза тешког оболијевања услијед поремећаја хомеостазе коју узрокује ковид 19 у смислу поремећаја електролитне и метаболичке равнотеже, хипоксије, утицаја токсина инфективног агенса, употребе терапије… – појашњава др Сташевић Карличић.
У јануару су објављени резултати једног истраживања које је показало да се у првих шест мјесеци након што су прележале ковид 19 код једне од осам особа први пут дијагностикује мождани удар, акутно крварење у лобањи или мозгу, деменција... Научници су тада изјавили и да психолошки стрес који долази са ковидом 19 не смије да се игнорише.
Имунизација као излаз из кризе
У овом тренутку је најважнија имунизација против короне, јер је битно избјећи сваку могућност тешког оболијевања а самим тим и лоших исхода, сматра др Ивана Сташевић Карличић.
– Имунизација представља наш излаз из ове, не само медицинске већ и широке друштвене кризе, као и пут ка нашем претходном животу, односно комфору својственом нашој цивилизацији – додаје наша саговорница.
Порашће број људи обољелих од шлога
Када се буде смирила ситуација са короном, др Марјана Вукићевић страхује да ће се повећати број оних којима ће бити потребна помоћ због шлога. Тренутно се не јављају љекарима особе које имају благе мождане ударе или пролазне атаке.
– Ти људи нису жељели да се јаве у болницу због страха од ковида и код њих нису обављена неопходна испитивања. Зато ћемо као посљедицу имати већи број људи са тежим ударима. Укупан број можданих удара у протеклој години је био исти као претходних, али је био мањи број оних који су долазили у болницу због мањих шлогова – додаје др Вукићевић.
Шта Ви мислите о овоме?