IMG_20210317_4017.jpg

Данас се навршава 17 година од мартовског погрома Срба, током којег су албански екстремисти и припадници ОВК с Косова и Метохије протјерали више од 4.000 српских становника, њихова имовина и велики број вјерских објеката су спаљени или порушени, док су многи убијени и нестали, међу којима и припадници међународних снага.

Према процјенама УНМИК-а, на 33 локације у погрому, који је почео 17. марта и трајао два дана, учествовало је око 60.000 Албанаца.

Чак 800 кућа је уништено, а 35 српских цркава и манастира је оскрнављено, спаљено, порушено.

Током два дана погрома горјели су Богородица Љевишка (под заштитом УНЕСЦОа), Призренска богословија и Храм Светог Ђорђа, Црква Христа Спаса и конак Манастира Светих архангела код Призрена, минирани су манастири Светих Козме и Дамјана у Зочишту и Девич.

Ријеч је о претходно добро испланираном симултаном етничком нападу Албанаца, током којег је протјерано 4.012 Срба, убијена је најмање 21 особа (10 Срба убили су Албанци, а 11 Албанаца међународне снаге безбједности), док се двије воде као нестале.

Повријеђено је најмање 950 људи, од којих 150 Срба, као и десетине припадника међународних снага који су се сукобили с локалним Албанцима штитећи Србе и њихову имовину. Осим порушених српских кућа, оштећено је 10 општинских зграда (школе, болнице, поште...), као и 100 вјерских објеката, од којих је спаљено 35, укључујући 18 споменика културе.

Процјењује се да је од поменутих 60.000, који су учествовали у погрому, процесуирано свега 400 особа, од којих су неки кажњени веома благим казнама.

Изговор за погром била је кампања локалних албанских медија у којој су мјештани Срби оптужени да су псима натјерали преко ријеке Ибар групу дјечака Албанаца из села Чабар, код Зубин Потока, при чему се један дјечак утопио у ријеци.

Истрага УНМИК полиције утврдила је да су оптужбе биле лажне, а портпарол међународне полиције Нериџ Синг изјавио је тада да су преживјели дјечаци послије трагедије били под јаким притиском албанских новинара и политичара да оптуже Србе из сусједног села.

Потпарол УНМИК-а Дерек Чепел је демантовао да су два дјечака страдала бјежећи од Срба и оцијенио да је насиље било планирано.

Погром албанских екстремиста над Србима 17. и 18. марта 2004. на Косову и Метохији осудили су Савјет безбједности УН-а и Европска унија, а Парламентарна скупштина Савјета Европе је 29. априла 2004. донијела одговарајућу резолуцију.

Као организатори и иницијатори ових злочина означаване су одређене организације ветерана ОВК, Студентска организација Приштине, Албанска национална армија, као и двије минорне политичке партије Национални покрет Косова (ЛПК) и Национални покрет за ослобођење Косова (ЛКЧК), за које се, како се спекулисало, тешко вјерује да су могле да окупе 60.000 Албанаца.