matija beckovic.jpg

- Не могу га прежалити ни замислити да га нема. Једино жалим што није умро исти дан кад и његов брат Амфилохије. Пошто је био старији од њега један дан, један дан је и каснио за њим на онај свијет - рекао је кратко поводом упокојења епископа Атанасија Јевтића српски академик Матија Бећковић.

Бећковић је о владици Атанасију писао и у својој збирци поезије „100 мојих портрета“.

Његову пjесму преносимо вам у цјелости:

Атанасије Јевтић

Кад год је падао у ватру

Зарицао се да више неће

Почињао би једва чујним

Монашким гласом

Али слушајући од себе

Изношене и излизане фразе

Почињао је да се нервира

И подиже глас

И како је подизао глас

Подизао је и своју мисао

То га је бодрило

Да говори све гласније

И кад би висином гласа

Упалио светла у мозгу

Повезао вијуге

И заждио сваку ћелијицу

И мисао му је достизала врхунац

А из уста сукљао небески пламен

Како је говорио тако је и писао

Почињао је мирно распредајући

Закукуљену и замумуљену

Староставну повесницу

Али би му брзо сврцнуло

Да скрене са стазе утаптане

И сјури се у фусноту

Да изурла себе

Препознајући у данашњем времену

Старозаветне људе и догађаје

Умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије Јевтић, који се упокојио у четвртак, биће сахрањен у суботу на гробљу манастира Тврдош у Требињу.