“Pokušala sam da ga promenim, da ga vežem za sebe i decu, nisam uspela jer je neukrotivi lav. Umetnička duša, beskrajno se daje, a ništa ne uzima. Večiti dečak, veliki emotivac, ali pre svega jedan vanvremenski čovek ogromne energije i entuzijazma”, ovako o Rodoljubu Draškoviću, jednom od najuspješnijih i najbogatijih Srba današnjice, govori Dunja - majka njegovih sinova Lava Nikolaja i Fjodora Nikolaja.
Ipak, Dunja je uspjela ono što nijedna nije – da bude uzdanica i stub porodice Drašković, cijenjena i voljena majka i žena. Život s neukrotivim lavom, kako ga naziva, nije uvijek lagan i jednostavan, ali je pun iznenađenja.
“O njemu se mogu pisati romani, ali suštinu njegove ličnosti teško je dokučiti jer on nije običan čovek. Ali je čovek sa kojim vredi živeti, bez obzira na teret koji moraš nositi. Svakako da nije lako, ali s obzirom na to da sam odlučila da u sve to uđem pre 12 godina, morala sam da znam šta me sve čeka”, govori Dunja i dodaje da je uvijek bila i biće tu, kao podrška, oslonac i vjetar u leđa, a prije svega kao veliki prijatelj do krajaživota.
Za Hercegovce ona je kneginja, za porodicu Drašković sultanja.
“Rodoljubova porodica me iskreno voli i poštuje i svi me zovu sultanijom, jer samo je jedna sultanija, sve ostale su samo avanture”, kaže Dunja uz osmijeh.
Razgovor sa Dunjom koja već neko vrijeme boravi u Trebinju i koju Hercegovci već prepoznaju i pozdravljaju sa simpatijom prenosimo u cjelosti:
Iza Vas i Rodoljuba Draškovića je 12 godina zajedničkog života. Iz ugla žene koja mu je rodila dva sina ko je on ustvari?
Odlučila sam da Rodoljubu Draškoviću rađam decu, tako da možete da pretpostavite kakvo je moje mišljenje o njemu. Ali evo, ukratko, večiti dečak, veliki emotivac, ali pre svega jedan vanvremenski čovek, ogromne energije i entuzijazma. Uvek nepredvidiv, kako sam kaže, u sebe verujem, sebi ne verujem. Na jednostavna pitanja lako daje odgovore, na složena pitanja nikad dorečen. Pokušala sam da ga promenim, da ga vežem za sebe i decu, nisam uspela jer je neukrotivi lav. Umetnička duša, beskrajno se daje, a nista ne uzima. Gromovnik, kada izgubi poverenje u ljude, ili kada pokušaju ugroziti njegovo ljudsko dostojanstvo. Nekada imam osećaj da igra neozbiljnu igru sa celim svetom. Zasto ne, može mu se?! O njemu se mogu pisati romani, ali suštinu njegove ličnosti tesko je dokučiti jer on nije običan čovek.
Vaš posljednji dolazak u Hercegovini izazvao je puno pažnje. Kako ste se odlučili da djecu krstite baš u Trebinju i to u Petropavlovom manastiru?
Moja je velika želja bila da krstimo naše sinove, jer sam izuzetno verujuća žena, a sama činjenica da je Rodoljub ktitor jedne tako lepe crkve u Petropavlovom manastiru bila je dovoljna da donesemo odluku da krštenje obavimo baš tu. Naša deca, kao i ja, smo ponosni što je Rodoljub Hercegovac. Bez obzira što su rođeni u Beogradu, danas oni sa ponosom govore da su Hercegovci.
Kako ste se osjećali toga dana i da li vas je iznenadila reakcija Hercegovaca i ovdašnjih medija koji su s poštovanjem pisali i pričali o Vama, nazivajući Vas kneginjom i sultanijom?
Taj dan se u mom kalendaru najlepših dogadjaja kotira visoko. Sve je uz Božiju pomoć proteklo jako lepo i ovom prilikom se zahvaljujem svima koji su taj čin uveličali i koji su bili prisutni. Drago mi je ako su ljudi u meni videli nesto više, da li kneginju ili sultaniju, ali svakako jednu požrtvovanu majku koja je svoje sinove krstila u njihovoj i postojbini njihovog oca. Rodoljubova porodica me iskreno voli i poštuje i svi me zovu sultanijom, jer samo je jedna sultanija, sve ostale su samo avantura.
Da li se tako i osjećate pored Rodoljuba Draškovića?
Da, upravo tako kako sam i rekla. Vredi živeti sa takvim čovekom ili pored njega, bez obzira na teret koji moraš nositi živeći sa njim.
Kako je pratiti njegov korak, obzirom da često mijenja mjesto boravka, i da posao koji vodi zahtijeva ogromna odricanja?
Svakako da nije lako, ali obzirom da sam odlučila da u sve to uđem pre 12 godina, morala sam da znam štanme sve čeka. Njegov korak je nemoguće pratiti, a njegovu misao nemoguće dokučiti u datom momentu, ali ja sam tu, uvek sam bila i biću, kao podrška, oslonac, vetar u leđa. Pre svega kao prijatelj do kraja života.
Kako biste danas opisali Vaš odnos?
Naš odnos je oduvek bio baziran na obostranom poštovanju, i mislim da su se duše prepoznale jer su iskrene i čiste. Mislim da je to od svega najvažnije.
Mi kneza znamo u radu i stavaranju u poslu? Kakav je kad odmara?
On nikada nije na odmoru. I kada jeste, nije. I kada šeta, on misli, radi. Njegove misli su stalno usmerene na nova stvaranja, ideje, vizije. A kada se opusti, ne možeš ga prepoznati, duhovit je, zabavan, pun dečacke radosti, ali i tada neobičan kao sto je neobičan u ozbiljnom životu.
Da li ste zadovoljni njegovim odnosom prema djeci?
Ja sam majka, i kao svaka majka, veoma sam privržena, požrtvovana, nekada popustljiva. On je drugačiji, zahteva disciplinu, ali mislim da kada bude više vremena uspevao da provodi sa njima, smekšaće i njegovo srce, jer to su deca, oni to umeju. On želi da u njih ugradi ljudsku plemenitost, a istovremeno ozbiljnost, odnosno odgovornost prema životu. Kada se naši sinovi igraju sa svojim ocem, mojoj radosti nema kraja. Verujem da će jednoga dana postati ljudi dostojni imena svoga oca.
Koliko ste se Vi morali žrtvovati obzirom na sve njegove obaveze?
Ne smatram da je to žrtvovanje i po mom mišljenju zadatak i obaveza svake majke i jeste da bude uz decu i sa decom, da i izvede ih na pravi put, podučava, usmerava. Naravno da bih volela da je u mnogim situacijama bio uz mene dok su rasli, ali nije i to je u redu.
Da li i od Vas kao od poslovne žene i direktorice Slatkih kuća očekuje potpunu predanost poslu i porodici? Kako usklađujete sve te obaveze?
Imam tu sreću da imam izvrstan tim saradnika oko sebe, koji znaju da su mi prioritet svih prioriteta naša deca, i imaju razumevanja za to. Svi oni, kao i Predsednik Sistema, meni kao generalnom direktoru maloprodajnog sistema Srbije maksimalno pomažu jer znaju da nosim odgovornost za odgoj i vaspitanje dece.
Kako ste se upoznali i kako ste uspjeli godinama da održite prije svega njegovo poštovanje, ali i veliku naklonost i ljubav?
Upoznali smo se tako sto šam ja kao diplomirani ekonomista aplicirala i dobila posao u Kompaniji Swisslion. On će Vam reći da sam se ja njemu udvarala, ja ću Vam reći da je obrnuto. Kao što sam u nekim od prethodnih pitanja rekla, prepoznalismo se, a sve ostalo je zdrava emocija, ljubav!
Hoćemo li Vas u budućnosti češće viđati u Hercegovini?
Naravno,ja Hercegovinu izuzetno volim, narod je srdačan i nekako rasterećeniji nego kod nas u Srbiji. Oduvek ovde radodolazim i dolaziću. I moja deca su zaljubljena u postojbinu njihovog oca, u Hercegovinu.
Šta Vi mislite o ovome?