U radionici Nikole Glogovca u Policama nastale su razne mašine - od cirkulara i kompresora do mašina za rezanje čelika i aluminijuma, pumpe za prskanje loze, dizalice, freze... Ovaj Trebinjac, pored toga, napravio je i 15-ak motora, a svakodnevno radi i na pravljenju i dorađivanju „trajka“, trotočkaša.
Radni vijek proveo je u JNA-a i Novoteksu, a dijelom i u IAT-u. U JNA-a je nagrađivan za brojne inovacije i tehnička rješenja, između ostalog, dobio je i Medalju za rad.
Svojim predanim radom, ali i jednom posebnom vrstom energije i ljubavi prema motoristici, Nikola se davne 1960. godine zainteresovao za motore. Napravio ih je dosta, a posebno mjesto u njegovoj skromnoj radionici imaju dva motocikla - „hibrid“ BMW-a i „fijata 750“ i trotočkaš „trajk“.
Pošto je često čitao „Motomagazin“, jedne prilike je vidio da su Italijani od „fijata 128“ napravili motor na dva točka. To mu se nije dopalo i došao je na ideju da napravi svoj motor.
„Počeo sam da prikupljam dijelove, na prvom mjestu od ’zastave 750’. Cijeli sadašnji motor sam donio u vrećicama i nije to bilo problem adaptirati i remontovati, ali je i te kakav problem bio sastaviti mašinu od ’zastave 750’ i mjenjač od ’BMW’-a. Trebalo je napraviti prelaz, zvono, kao i alanser za koga sam pravio skicu jer ga nisam mogao postaviti na odgovarajuće mjesto. Zatim je trebalo raditi ramu od ’BMW’-a hiljadu kubika R100, ali mi nije odgovarao po dužini, pa sam na kraju ram napravio od kotlovskih cijevi, a na njih zatim adaptirao prednji i zadnji trap od ’BMW’-a R100. A trebalo je i vješanje posebno raditi“, počinje svoju priču Nikola Glogovac i dodaje da je nakon toga na svog hibrida stavio hladnjak i turbinu na hladilicu, a onda rezervoar od „kavasakija“.
U toku rada, kako kaže, imao je problem sa karburatorom kojeg je na sve ljute jade postavio.
„Težak je kad se diže, ima preko 300 kilograma, ali kad se sjedne on je isti kao da se vozi harli. Vozio sam ga po gradu i učestvovao na moto skupovima“, objašnjava on.
U radionici u Policama nastao je i trotočkaš - „trajk“. Nikola kaže da je često gledao na internetu trotočkaše, a na Moto skupovima u Trebinje rijetko su dolazili, i to mu je, kako kaže, prije pet-šest godina privuklo pažnju i želju da proba napraviti trajka.
„Nisam imao neku posebnu ideju da to napravim pa da prodam i unovčim, već da uzmem da radim, da se trudim i ispitam sebe dokle ja to mogu. Nisam imao skice odakle da počnem i tek tada sam vidio da je to jedan problem. Krenuo sam u Mostar kod nekog čovjeka koji je kupio trajk, ali on nije baš bio u nekom stanju, - osnova je bila u redu ali detalji uopšte nisu rađeni. Uzeo sam neke dimenzije koje su mi pomogle, a zatim sam tražio podatke na internetu, ali na njemu nikada nisam našao osna rastojanja, dimenzije, kakvi su dijelovi i kakva je njihova kombinacija. Na kraju sam stvar uzeo u svoje ruke, i tom prilikom je bilo lutanja koja su me dovodila i na odustajanje, ali uvijek sam se vraćao jer sam shvatio da trajk moram završiti“, kaže Nikola Glogovac i dodaje da je morao kupiti „bubu“ kako bi sve uradio.
Kupio je pet „buba“ koje je rastavljao, i od njih sastavio devet motora, ali je samo jedan odgovarao njegovom konceptu, s tim da je kupio nove klipove, karike, ležajeve, ventile...
„Osnova mi je bio folksvagen 1.300, odsjekao sam ga i počeo da radim. Kupio sam i prednji dio od motora, jer je prednja polovina trajka motor sa točkom, viljuškama, rezervoarom, upravljačem. A zadnji dio je osnova od folksvagena, i tu sam uradio rol barove, diskove, auspuhe, i tek sam u toku rada vidio šta mi treba“, kaže Glogovac i napominje da ne bi počeo sa radom da je u početku znao koliko je teško.
Skoro i da nije imao pomoći sa strane, a za svaki dio koji je složio napravio je skicu, za skicu alat i pomoću tog alata današnje mašine i motore. Za trajka mu, kaže, preostaje još pravljenje jednog rol bara za oslanjanje nogu, stavljanje dva fara, prtljažnik, dva blatobrana, još jedan sic.
„Ovo je jedan mukotrpan posao koji ne radi jedan majstor, već grupa majstora raznih profila, a ja sam radio mašinu, čitavu šasiju, instalacije - kraće sve sam osmislio. Jedina pomoć na ovom pravljenju trajka je bilo što sam prohrom nosio kod majstora koji su mi to varili, uz moju skicu“, kaže Glogovac.
Trajk je imao i kupca, ali Nikola nije rekao ni da će ga prodati ni da neće.
„Nisam postavljao na internet niti sam kome govorio cijenu. Bilo je ljudi iz Mostara koji su dolazili i naručili mi da uradim po njihovim dimenzijama, ali to nisam prihvatio. Jednostavno, ako uradiš stvar, dugo se na njoj zadržiš, uložiš pare i neke svoje lične emocije, potrebna ti je ljubav jer bez nje ne možeš ništa uraditi, i na kraju ti je žao da prodaš“, kaže Nikola i dodaje da je trajk prošao ulicama Trebinja, i da mu je Rade Jelić rekao da fino ide drumom i da ne nosi nigdje.
Nakon toga Nikola je doradio trajku kvalitetnije kočnice, produžio sic, mjenjač...
„Svaku stvar koju uradiš nikad je nisi do kraja završio. Nikad nisam zadovoljan sa onim što uradim, uvijek kažem može bolje, međutim, tu treba dosta vremena, para, strpljenja. I sad kad bih radio osnova bi bila ista, ali bih neke detalje promijenio, da budu ljepši, za oko drugačiji, a kvalitet ne bih mogao bolje uraditi“, priča za TrebinjeLive Nikola Glogovac.
On napominje da je trotočkašima, zbog položaja točkova, dozvoljeno da idu od 80 do 90 kilometara na sat.
„Ako je jak motor i naglo dodaš gas on zna da se podigne, i u tome se čovjek može izgubiti i ko zna gdje može otići“, ističe Glogovac i tvrdi da je trajk turistička mašina koja se može prikačiti za auto, ili za kamp kućicu i kao turista otići gdje god poželiš.
Na kraju razgovora, Nikola kaže da u dvorištu ima još dvije „bube“ koje čekaju svoj red.
Šta Vi mislite o ovome?