
Имовина која је предмет пуноважног уговора о доживотном издржавању не улази у заоставштину након смрти примаоца издржавања, што значи да други законски насљедници по том основу не могу захтијевати дио непокретности нити нужни дио, објаснио је адвокат Александар Анђелковић.
Овај уговор представља један од најзначајнијих института насљедног права којим се обезбјеђује њега и сигурност у старости, уз пренос права својине на тачно одређеној имовини након смрти примаоца издржавања. У пракси су најчешћи предмет стамбени објекти и друге непокретности, а за разлику од уговора о поклону, овдје давалац преузима обавезе чији обим и трајање унапријед нису извјесни.
Ко има право на имовину у породичним споровима
У ситуацијама када родитељ има двоје дјеце, од којих једно годинама пружа свакодневну његу и помоћ, а друго ријетко долази јер живи у иностранству, закључење уговора о доживотном издржавању са дјететом које брине о родитељу има конкретне правне посљедице. Имовина обухваћена пуноважним уговором не постаје дио насљедне масе, па друго дијете само на основу насљедног права не може тражити дио стана или нужни дио.
Ипак, незадовољство насљедника или осјећај неправедности сами по себи нису довољан правни основ за поништај уговора. Адвокат Анђелковић истиче да закључењем овог уговора прималац издржавања не губи власништво за живота, нити давалац може самовољно да га исели, јер се пренос својине дешава тек након смрти примаоца.
Обавезе страна и могућност раскида уговора
Једна од честих грешака у пракси јесте сувише опште формулисање обавеза даваоца издржавања, попут навода о „старању“. Анђелковић наглашава да је боље прецизно уредити набавку хране, одјеће и лијекова, плаћање комуналних трошкова, одржавање домаћинства, организовање здравствене његе, ангажовање неговатељице или новчана давања, као и то да ли стране живе заједно или одвојено.
Уколико давалац издржавања не извршава уговорене обавезе или се односи између страна толико поремете да постану неподношљиви, прималац може тражити раскид уговора у складу са законом, док једнострано одустајање без законског основа није могуће. Закон такође предвиђа могућност раскида или измјене услијед промијењених околности, а у случају смрти даваоца прије примаоца, обавезе у одређеним околностима могу прећи на супружника и потомке позване на насљеђе уз њихов пристанак, иначе се уговор раскида.
Када се уговор може оспоравати и како се заштитити
Давалац издржавања не мора бити сродник, али је неопходно процијенити његову стварну способност и спремност за дугорочну бригу. Иако само незадовољство насљедника није разлог за поништај, уговор се може оспоравати по законским основима на примјер ако због старости или болести примаоца у тренутку потписивања није постојала стварна неизвјесност за даваоца, код недостатка способности за расуђивање, мана воље или непоштовања форме. Сам ранији смртни исход након потписивања не значи аутоматски неважење уговора, а за поједине тужбе важе прописани рокови.
Уговор мора бити сачињен у форми јавнобиљежнички потврђене исправе, уз претходну провјеру правног статуса непокретности и разматрање уписа забиљежбе у катастар непокретности. Како закључује Анђелковић, уговор о доживотном издржавању треба да служи заштити имовине и достојанственом животу за живота, уз јасно дефинисана права и обавезе ради избјегавања породичних спорова, преноси Курир.
Шта Ви мислите о овоме?