
Завод за судску медицину Републике Српске обавља двије до три ДНК анализе за утврђивање очинства седмично, а у 25 до 30 одсто случајева испостави се да су сумње оправдане, изјавио је Срни директор ове установе Жељко Каран.
Он је нагласио да овај проценат не представља општи популациони просјек, већ се односи искључиво на особе које већ имају разлог да сумњају у очинство.
Каран је појаснио да Завод обавља двије врсте ДНК анализа – форензичке анализе биолошких трагова прикупљених на мјестима извршења кривичних дјела и анализе којима се утврђује очинство.
- Прво радимо форензичке анализе, гдје се обрађују сви биолошки узорци који садрже ДНК, било да су узети овдје у лабораторији као неспорни узорци или су достављени са терена, на примјер, трагови са мјеста извршења кривичног дјела - појаснио је Каран.
Захтјеви стижу и од судова и од грађана
Када је ријеч о утврђивању очинства, захтјеви за анализу стижу и по налогу суда и на приватни захтјев грађана.
- Судска тестирања најчешће су у вези са поступцима признавања или оспоравања очинства, алиментације и бракоразводних парница - рекао је Каран.
Он је додао да се грађани Заводу често обраћају и самостално, без покретања судског поступка, како би разријешили личне дилеме.
За разлику од некадашњих метода, које су очинство могле искључити само са одређеним степеном вјероватноће, ДНК анализа даје недвосмислен резултат.
- ДНК анализа ће апсолутно и једнозначно показати да ли је нека особа отац одређеног дјетета или није - нагласио је Каран.
Проценат се односи само на оне који већ сумњају
Каран је упозорио на погрешно тумачење статистике о броју негативних резултата тестирања, истичући да се подаци Завода уклапају у свјетски просјек.
- Од оних који сумњају, у 25 до 30 одсто случајева испостави се да је њихова сумња оправдана. Али није тачно да 30 одсто очева нису биолошки очеви. То није општи популациони просјек, већ проценат међу људима који већ имају разлог да сумњају и долазе да ту сумњу потврде или оповргну - објаснио је Каран.
Он је навео да би за утврђивање општег популационог просјека било потребно тестирати неколико хиљада породица, односно између 7.000 и 8.000 појединачних узорака, што би омогућило релевантнију статистичку процјену.
И деведесетогодишњак провјеравао очинство
Каран је рекао да су се током рада у Заводу сусретали и са необичним животним ситуацијама.
Као примјер је навео случај деведесетогодишњег мушкарца који је желио да провјери да ли је његова кћерка, тада у шездесетим годинама, заиста његово биолошко дијете.
- Желио је да то утврди како би могао мирно да умре - испричао је Каран.
Шта Ви мислите о овоме?