Alta banka.jpeg

Власник Алта банке Давор Мацура наводно је почетком 2026. године наручио штампање фалсификованих новчаница од 500 евра како би прикрио мањак готовине у трезору пред могућу контролу Народне банке Србије (НБС).

 Тврди ово извор недјељника Радар. 

Тужилаштво за организовани криминал саопштило је да засад није утврђено присуство фалсификованог новца, али да се провјеравају околности пословања банке.

Према сазнањима Радара, Мацура је почетком године добио информацију да би контролори НБС могли провјерити колико готовине заиста има у трезорима његове банке.

Како би прикрио недостајући новац, од приватне штампарије наводно је наручио израду лажних новчаница од 500 евра.

Извор Радара тврди да су фалсификоване новчанице затим помијешане с правим новцем. На врху и дну свежњева налазиле су се праве новчанице, док су између њих била паковања фалсификата.

У томе му је, према истом извору, помагало неколико људи од највећег повјерења, а циљ је био да контролори не примијете разлику између стварног стања у трезору и износа приказаних у пословним књигама.

Шта је тужилаштво одговорило Радару?

Из Јавног тужилаштва за организовани криминал навели су да засад није утврђено да су се у трезору Алта банке налазиле фалсификоване новчанице од 500 евра.

"ЈТОК је претресом трезора проверавао фактичко стање у трезору у односу на стање евидентирано у документацији Алта банке. Уколико се у току поступка појави сумња да се ради о фалсификованом новцу, биће извршена одговарајућа провера", саопштило је Тужилаштво.

На питање да ли посједује записник НБС о наводној контроли трезора почетком године, Тужилаштво је одговорило да се те околности провјеравају.

Провјеравају се и наводи да дио пазара компаније Алта пеј никада није уплаћен Алта банци, иако је у документацији приказивано да је новац положен у трезор.

Како је готовина порасла са 95 на 460 милиона евра?

Радар указује на необично велики раст готовине којом је Алта банка располагала према својим финансијским извјештајима.

На крају 2022. године у благајни је имала 11,2 милијарде динара, односно приближно 95 милиона евра.

Три године касније, на крају 2025, износ готовине у трезору достигао је 53,8 милијарди динара, односно око 460 милиона евра. Од тога се 38,9 милијарди динара односило на домаћу, а 14,9 милијарди на страну валуту.

Укупна готовина и средства код НБС тада су износили 90,5 милијарди динара.

Раст је настављен и током 2026. године. У билансу од 30. септембра Алта банка је под ставком "готовина и средства код централне банке" приказала чак 88,4 милијарде динара, односно приближно 750 милиона евра.

Истовремено је у хартије од вриједности пласирала тек нешто више од 20 милиона евра.

То значи да је на поменутој билансној ставци имала 37,5 пута више средстава него у хартијама од вриједности, иако држање великих количина неискориштеног новца банци не доноси приход.

Радар зато поставља питање колико је приказаног новца заиста постојало, а колико га је било само у пословним књигама.

Како је из банке нестало готово 390 милиона евра?

Према наредби о спровођењу истраге Тужилаштва за организовани криминал, коју је први објавио КРИК, Мацура је осумњичен да је присвојио више од 45 милијарди динара, односно готово 390 милиона евра.

Истражиоци сумњају да је новац извлачен на два начина.

Први се односио на пазар мјењачница Алта пеј, који је евидентиран као уплаћен у централни трезор Алта банке, иако новац тамо није физички стигао.

На тај начин, према наводима из истраге, Мацура је задржао приближно 370 милиона евра.

Други механизам подразумијевао је физичко изношење новца из трезора.

Директор одјељења трезора и управљања готовином и његов сарадник за трезорско пословање осумњичени су да су Мацури предали још око 17 милиона евра, без писаних трагова и званичне евиденције.

Истрага обухвата период од почетка 2020. до краја октобра 2026. године.

Према писању КРИК-а, међу свједоцима које тужилаштво намјерава да саслуша налазе се и гувернерка НБС Јоргованка Табаковић и директор Сектора за контролу пословања банака Дарко Стаменковић.

Зашто НБС није одговорила на питања?

Радар је од Народне банке Србије тражио одговор на питање да ли је у јануару спроведена контрола трезора Алта банке.

Новинаре је занимало и ко је контролу обавио, какви су били њени налази и да ли су откривене неправилности.

До закључења текста НБС није доставила одговоре нити тражени записник.

У међувремену су четири вицегувернера НБС, Жељко Јовић, Ана Ивковић, Драгана Станић и Никола Драгашевић, 31. октобра саопштила да су са стварним стањем у Алта банци, које је драстично одступало од извјештаја достављаних централној банци, упозната тек на хитној ванредној сједници.

Од тужилаштва су затражили да испита и евентуалну кривичну одговорност одговорних особа у НБС.

Покушај спасавања банке и стечај

Радар подсјећа и да је 26. октобра, дан након парламентарних избора у Србији на којима је СНС изгубио власт, у Агенцији за привредне регистре евидентирано повећање капитала Алта банке.

Ријеч је о додатних 2,9 милијарди динара, уплаћених у јуну, чиме је капитал банке повећан на 22,34 милијарде динара, односно око 190 милиона евра.

Ипак, то није спријечило одузимање дозволе за рад 30. октобра.

Алта банка је 3. новембра отишла у стечај, а сви чланови њеног Извршног и Управног одбора разријешени су дужности.

За законског заступника банке у стечају 9. новембра именована је Љубица Пантелић, директорица Агенције за осигурање депозита.

Истрага би требало да утврди и да ли је дио новца извученог из Алта банке завршио код Мацуриних пословних партнера и клијената.

Међу повјериоцима банке налазе се и јавна предузећа, локалне самоуправе и државне институције које су у њој држале значајне депозите.

Радар указује и на посљедице које је слом Алта банке имао по инвестициони фонд Виста Рица, чија је инвестициона јединица 29. октобра вриједила 131 евро, док је од 5. новембра њена вриједност пала испод 100 евра.