Трамп изгубио већину у Конгресу, али не и моћ: Шта побједа демократа значи за његову политику?

Амерички предсједник Доналд Трамп суочава се са знатно другачијим политичким околностима након што су демократе на међуизборима освојиле већину у Сенату, а према пројекцијама и у Представничком дому Конгреса.

Иако резултати показују незадовољство дијела бирача његовом политиком, Трамп остаје на челу извршне власти, са широким овлашћењима која му гарантује Устав Сједињених Америчких Држава.

Промјена односа снага у Конгресу не значи да ће Трамп морати да одустане од своје политике, али значи да ће њено спровођење, посебно у областима које захтијевају усвајање закона и обезбјеђивање буџетских средстава, бити знатно сложеније, пише АТВ.

Републиканци су у прве двије године Трамповог другог предсједничког мандата контролисали оба дома Конгреса, што је Бијелој кући омогућавало повољније услове за спровођење законодавних приоритета.

Побједом демократа такав однос снага се мијења, а нови састав Конгреса требало би да преузме дужност 3. јануара 2027. године.

Резултати избора показују да су демократе успјеле да освоје значајну подршку и у савезним државама које су на предсједничким изборима 2024. године убједљиво гласале за Трампа.

Примјери су Тексас, Охајо и Јужна Каролина, гдје су демократски кандидати остварили побједе у тркама за Сенат.

Истраживања спроведена међу бирачима на дан избора указују да су економска ситуација, раст трошкова живота и рат са Ираном били међу важним питањима која су утицала на изборне одлуке.

Према излазним анкетама које је спровео ССРС за групу америчких медија, половина анкетираних бирача навела је да изборе посматра као прилику да изрази незадовољство Трампом.

Истовремено, 70 одсто испитаних бирача изјаснило се да жели снажнију контролу Конгреса над предсједником.

Међутим, резултате међуизбора не треба изједначавати са непосредним гласањем о подршци Трампу. Американци су бирали своје представнике у Конгресу, а не предсједника, док су на исход појединачних трка утицали и локални кандидати, страначке кампање и питања важна за сваку савезну државу.

Трамп је и сам након избора указао на чињеницу да није био кандидат, тврдећи да би републиканци остварили убједљиву побједу да се његово име налазило на гласачком листићу.

Ипак, током кампање активно је подржавао републиканске кандидате и позивао бираче да гласају као да се и он лично кандидује.

Шта демократе сада могу да блокирају?

Највећа промјена за Трампову администрацију односи се на законодавну власт.

Амерички предсједник не може самостално да доноси савезне законе. За њихово усвајање потребна је подршка оба дома Конгреса, након чега се закон доставља предсједнику на потпис.

Са демократама у већини у Представничком дому и Сенату, републиканци више неће моћи самостално да обезбјеђују усвајање законских приједлога који су важни за Трампову администрацију.

То се посебно односи на пореску политику, буџет, финансирање федералних институција и друге законодавне мјере које предсједник не може да спроведе искључиво својим одлукама.

Контрола оба дома Конгреса демократама истовремено даје могућност да покрећу парламентарне истраге, организују саслушања представника администрације и захтијевају достављање докумената.

То значи да би рад Бијеле куће и федералних институција могао бити изложен знатно интензивнијем конгресном надзору.

Посебно важна промјена односи се на Сенат, који има уставну надлежност да потврђује именовања савезних судија, амбасадора и бројних високих функционера администрације.

Демократска већина моћи ће да одбија или одгађа потврђивање Трампових кандидата, укључујући евентуална именовања судија Врховног суда САД.

Која овлашћења Трамп задржава?

Упркос губитку републиканске већине у Конгресу, Трамп остаје предсједник Сједињених Америчких Држава и задржава своја уставна овлашћења.

Он и даље руководи извршном влашћу, има улогу врховног команданта оружаних снага, управља спољном политиком у оквиру предсједничких надлежности и може да доноси извршне наредбе.

Управо су извршне наредбе један од инструмената којима амерички предсједници могу да спроводе дио политике без усвајања нових закона у Конгресу.

Међутим, ни та овлашћења нису неограничена. Предсједничке одлуке морају бити у складу са Уставом и важећим законима, а могу бити предмет судског преиспитивања.

Конгрес, такође, има овлашћења у области финансирања државних програма и надзора над извршном влашћу.

Због тога демократска већина не може аутоматски да заустави све Трампове одлуке, али може да ограничи или отежа спровођење дијела његове политике.

Предсједнички вето остаје важно средство

Иако демократе преузимају контролу над Конгресом, то не значи да ће моћи несметано да усвајају законе супротне Трамповој политици.

Амерички предсједник има право вета, односно могућност да одбије потписивање закона који су усвојили Представнички дом и Сенат.

Конгрес може да надгласа предсједнички вето, али је за то потребна двотрећинска већина у оба дома.

То значи да демократе, уколико немају довољно гласова за надгласавање вета, неће моћи да претворе у законе све мјере којима се Трамп противи.

Додатну препреку представљају правила Сената, према којима је за окончање расправе о већини законских приједлога у пракси потребна подршка 60 од укупно 100 сенатора.

Због тога ће усвајање важнијих закона у многим случајевима захтијевати договор демократа и републиканаца, као и сарадњу са Бијелом кућом.

Шта ће бити са Трамповом спољном политиком?

Промјена већине у Конгресу не значи аутоматску промјену америчке спољне политике.

Предсједник САД задржава значајна овлашћења у дипломатским односима, вођењу преговора и управљању оружаним снагама.

Ипак, Конгрес има важну улогу у одобравању буџетских средстава, доношењу закона о санкцијама и надзору над војним операцијама.

То значи да демократе могу покушати да појачају контролу над одлукама администрације, посебно када је ријеч о рату са Ираном, војним трошковима и другим спољнополитичким питањима која захтијевају учешће Конгреса.

Међутим, сама промјена конгресне већине не доводи до престанка војних операција, нити одузима предсједнику улогу врховног команданта.

Могу ли демократе смијенити Трампа?

Контрола над Представничким домом омогућава демократама да, уколико за то постоји потребна већина, покрену и усвоје оптужницу у поступку опозива предсједника.

Међутим, покретање поступка не значи и смјену са функције.

За осуду и уклањање америчког предсједника потребна је двотрећинска већина присутних сенатора.

Зато сама демократска већина у Конгресу није довољна да Трамп буде смијењен, а евентуални поступак захтијевао би испуњавање уставних услова и посебну процедуру.

Шта слиједи у посљедње двије године Трамповог мандата?

Нови однос снага у Вашингтону отвара могућност знатно чешћих сукоба између Конгреса и Бијеле куће.

Посебно осјетљива могла би бити питања финансирања федералне владе и повећања границе јавног дуга, јер недостатак политичког договора може довести до блокаде појединих институција.

С друге стране, демократска већина неће имати само могућност да контролише Трампову администрацију, већ ће сносити и дио политичке одговорности за одлуке Конгреса.

За усвајање важних закона биће потребна сарадња двије странке или договор са предсједником, док би изостанак договора могао додатно отежати функционисање федералне власти.

Трамп је након избора, у разговору за Њујорк тајмс, изјавио да је спреман да прихвати резултате и сарађује са демократама.

Кључна разлика у односу на досадашњи дио његовог другог мандата биће у томе што више неће имати републиканску већину у Конгресу која је могла да подржава његове законодавне иницијативе.

Избори су, дакле, промијенили политички однос снага, али не и уставни положај америчког предсједника.

Трамп остаје у Бијелој кући са овлашћењима која му припадају, док демократе добијају знатно веће могућности да контролишу његову администрацију, блокирају законодавне приоритете и утичу на политичке одлуке до краја његовог мандата у јануару 2029. године.