Хапшење власника Алта банке отворило велико питање: Шта ће бити са маркетима које је купио Мацура

Послије одузимања дозволе за рад Алта банци и хапшења власника Давора Мацуре неизвјесна је судбина запослених не само у овој банци, већ и у другим компанијама које послују у склопу империје приведеног бизнисмена.

Како Курир сазнаје, запослени у Алта банци јуче су поруком обавијештени да не долазе на посао.

- Послали су нам поруку да останемо код куће и не долазимо на посао. У канцеларији су нам остале приватне ствари, које нисмо имали кад да узмемо. Шта очекујем? Па да нам уруче решење о прекиду радног односа - рекла је једна од запослених у овој банци, која је молила да јој не помињу име.

Неизвјесна судбина скоро 8.000 запослених

И док се медији углавном баве Алта банком и шта ће бити с новцем грађана који је у њој, мало ко помиње судбину скоро 8.000 запослених у Идеи, Меркатору и Роди, које је Мацура средином септембра купио од хрватске Фортенова група.

Његова компанија Алта ритејл постала је власник трећег трговинског ланца у Србији, али и још четири друштва Фортенова групе чије је пословање везано за малопродајне активности у Србији.

Економиста Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду, истиче за Бизнис Курир да је још увек рано бавити се судбином запослених у Идеи, Меркатору и Роди, јер је сада најважније шта се дешава у банци.

- Не очекујем озбиљније потресе у банкарском сектору зато што је Алта банка имала само три одсто учешћа у банкарском сектору. Депозити до 50.000 евра су осигурани и ту неће бити проблема, јер гарантује Република Србија, а штедише ће бити обештећене преко осигуравајућих друштава. Они који су имали више од поменутог износа морали су да размишљају где улажу новац - рекао је Савић.

Он вјерује да ће запослени у трговинама наставити да раде свој посао.

- Још увек је рано говорити о стечају као једној од опција. Због стечаја банке предузећа која сте навели би се могла наћи у проблему, али не као део стечајне масе, већ као део власништва Алта банке. Али о том - потом, још увек немамо многе информације, па ни колико има улагача преко 50.000 евра. До сада је држава увек штитила интерес запослених, али је превише рано за било какве процене, мада верујем да ће се ситуација врло брзо искристалисати. Неки људи ће свакако осетити неке последице, али ће то бити мањи број људи. Живимо у тржишној привреди, свако мора да проценим јер ризик увек постоји. Све што је данас било како треба сутра не мора да буде. Моја препорука људима је да не држе "сва јаја у једној корпи", немој сав новац да даш истој банци чак и кад изгледа да је јака и добра - поручио је проф. Савић.

Идеа трећи највећи трговински ланац у Србији

Идеа је трећи највећи трговински ланац у Србији. Према подацима са сајта компаније:

продајна мрежа покрива више од 80 градова и мјеста у Србији и обухвата више од 300 Идеа продавница на добрим локацијама у центру великих градова,

33 Рода маркета и

два Меркатор хипермаркета, један у Београду и други у Чачку.

Идеа, Меркатор и Рода имају готово 8.000 запослених у Србији.

Бизнис Курир је послао питања Алта ритејлу и Идеа маркетима о судбини запослених у поменутом трговинском ланцу, али одговори нису стигли.

Шта је све купио Мацура

Фортенова група и компанија Алта ритејл склопили су средином септембра уговор о купопродаји пословних удела у Идеа маркетима д.о.о., а трансакција обухвата и купопродају још четири друштва Фортенова групе чије је пословање везано за малопродајне активности у Србији:

Enna Fruit Гроцка Београд (добављач воћа и поврћа),

Суперкартица Београд (програм верности),

М-Профил СПВ Београд (некретнине),

mStart Business Solutions Beograd (ИТ решења), објавила је Фортенова група.

Да ли ће бити утицаја на камату кредита других банака

Економиста Боран Керим истиче да одузимање лиценце за рад Алта банци а. д. Београд неће угрозити банкарски систем у Србији, као и да гашење ове банке неће утицати на камате постојећих кредита у другим банкама.

Према ријечима Керима, кад дође до затварања банке, кредите преузима друга банке или ће једна банка преузети пословање Алта банке, па самим тим и кредите, или ће подијелити портфолио.

Како је појаснио, може да се деси да једна банка преузме портфолио који је везан за становништво као и њихове кредите, а да нека друга банка преузме портфолио за привреду и кредите везане за тај сектор.

- То је на пословним банкама које су и даље активне и које послују на тржишту - да процене и донесу своје пословне одлуке у складу са својом стратегијом - рекао је Керим и нагласио да овакве ситуације не могу да утичу на камате постојећих кредита у другим банкама.