Ко преузима Србију: Два професора за премијера, чувени кошаркаш за министра?

Након побједе Студентске листе на парламентарним изборима у Србији, све више се говори о именима људи који би могли преузети вођење државе, а међу могућим кандидатима за премијера помињу се двојица универзитетских професора.

Студентска листа освојила је 140 од укупно 250 посланичких мандата, чиме је обезбиједила већину потребну за избор нове Владе Србије.

Међутим, иако је изборни побједник познат, састав будуће владе још је неизвјестан. Студентска листа током кампање није представила комплетан министарски тим, а сада се у јавности спекулише ко би могао преузети најважније функције.

Међу именима која се помињу су бивши гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић, академик Радомир Саичић, кардиолог Илија Срдановић, професор Јово Бакић, адвокат Сарах Ел Сараг и прослављени кошаркаш Дејан Бодирога.

Како пише Јутарњи лист, ријеч је о људима који су се истакли током студентског покрета или су својим стручним и јавним ангажманом стекли повјерење његових присталица. Ипак, њихове евентуалне функције у извршној власти засад су предмет нагађања.

Дејан Шошкић међу кандидатима за премијера

Једно од имена које се најчешће помиње у разговорима о будућем премијеру јесте Дејан Шошкић, професор економије и бивши гувернер Народне банке Србије.

Шошкић се налази на 27. мјесту Студентске листе, а на челу централне банке био је од 2010. до 2012. године.

У августу 2012. поднио је неопозиву оставку, након законских измјена за које је сматрао да угрожавају независност Народне банке Србије.

На тој функцији наслиједила га је Јоргованка Табаковић, која је и данас гувернер.

Шошкићево искуство у економији и монетарној политици један је од разлога због којих се његово име доводи у везу с функцијом предсједника Владе.

Може ли Радомир Саичић преузети Владу?

Као још један могући кандидат за премијера помиње се Радомир Саичић, хемичар, универзитетски професор и редовни члан Српске академије наука и умјетности (САНУ).

Саичић је током изборне ноћи одржао један од најзапаженијих говора у име Студентске листе, најављујући изградњу правне државе и институционалне промјене.

Изборну побједу описао је као "побједу наде над равнодушношћу".

Због академског угледа и јавног наступа, дио јавности види га као могућег премијера, док га други сматрају кандидатом за вођење реформи у образовању и науци.

За сада нема званичне потврде да је Саичићу понуђена било која од тих функција.

Илија Срдановић на челу здравства?

Носилац Студентске листе Илија Срдановић, кардиолог из Новог Сада и професор Медицинског факултета, једно је од најпрепознатљивијих лица изборне побједе.

Иако је предводио листу, његово име се током кампање није нарочито често помињало у контексту будућег премијера.

Због професионалног искуства у медицини, поједини га виде као могућег министра здравља.

Срдановић је у политички живот ушао из академске и здравствене заједнице, а његова улога у будућој власти тек треба да буде дефинисана.

Дејан Бодирога министар спорта?

Посебну пажњу привлачи име Дејана Бодироге, једног од најпознатијих српских кошаркаша.

Бодирога се налази међу јавним личностима повезаним са Студентском листом, а због спортске каријере и искуства у спортским организацијама помиње се као могући кандидат за министра спорта и младих.

Ипак, таква могућност засад није званично потврђена.

Међу познатим именима с листе су и глумац Тихомир Станић, драматург Жељко Хубач, адвокат и члан Београдског синдиката Феђа Димовић, као и Катарина Станковић, једно од препознатљивих лица студентског покрета.

Јово Бакић најављује обрачун с организованим криминалом

Професор Филозофског факултета у Београду Јово Бакић могао би имати значајну улогу у обликовању политике будуће власти.

Бакић је један од најоштријих критичара досадашње власти, а након изборне побједе посебно је говорио о потреби прекидања веза државе с организованим криминалом.

"Најважнија ствар, по мом мишљењу, јесте борба против организованог криминала. Ми морамо да сасечемо све везе државе са организованим криминалом", изјавио је Бакић у интервјуу за Данас.

Поручио је и да Министарство унутрашњих послова мора проћи кроз темељне промјене.

"Мораће само Министарство унутрашњих послова да се темељно очисти од криминалаца. И онда да се ојача професионалцима", рекао је.

Бакић је навео да има план за такве реформе, али да још не зна хоће ли бити у прилици да га лично спроводи.

Ко би могао преузети правосуђе?

Један од најважнијих задатака будуће власти биће реформа правосуђа, коју је Студентска листа истицала током кампање.

У том контексту помиње се адвокат Сарах Ел Сараг, која је учествовала у изради правног програма Студентске листе.

Током студентских протеста пружала је правну помоћ студентима и младима који су привођени, а посебно се залагала за утврђивање одговорности представника претходне власти.

Један од приједлога о којима је говорила јесте већа транспарентност судских поступака, укључујући могућност њиховог телевизијског преноса.

Истовремено је наглашавала да циљ реформи није политичка одмазда нити спровођење масовних чистки.

Феђа Димовић између културе и унутрашњих послова

Међу именима која би могла добити важну функцију налази се и Феђа Димовић, адвокат и члан музичке групе Београдски синдикат.

Димовић се у јавности повезује с конзервативнијим и национално оријентисаним дијелом Студентске листе.

Због правничког образовања поједини га доводе у везу с ресорима правосуђа или унутрашњих послова, док се као друга могућност помиње Министарство културе или информисања.

Он је раније поручио да нова власт не би требало да спроводи политичку освету, већ да гради институције које ће моћи независно да контролишу политичаре.

Међу могућим функционерима и људи из студентског покрета

Значајно мјесто међу кандидатима Студентске листе имају и представници академске заједнице, грађанских иницијатива и еколошких покрета.

Међу њима је Мирјана Николић, ректор Универзитета умјетности у Београду, чије се име помиње у контексту будућих промјена у образовању и култури.

На листи је и Златко Кокановић, еколошки активиста познат по противљењу пројекту експлоатације литијума у долини Јадра.

Међу кандидатима су и Адем Маврић и Мирза Рамусовић, представници из Новог Пазара.

Пажњу привлачи и инжењер Зоран Ђајић, који је након пада надстрешнице на Жељезничкој станици у Новом Саду јавно говорио о радовима и документацији повезаној с реконструкцијом објекта.

Ђајић је учествовао и у протестима против власти Слободана Милошевића 2000. године, а касније се прикључио студентском покрету.

Када ће бити познат састав нове Владе?

Иако Студентска листа има довољно посланика да самостално изабере владу, коначна расподјела функција још није позната.

Прије избора нове владе потребно је да буду потврђени коначни изборни резултати и конституисана Народна скупштина Србије.

Према уставним роковима, нови сазив парламента треба да се састане најкасније 30 дана од проглашења коначних резултата, док се влада бира у року од 90 дана од конституисања Скупштине.

У наредном периоду очекују се разговори о кандидату за премијера и људима који ће преузети кључне ресоре.

Управо ће избор тих људи показати како Студентска листа намјерава да спроведе најављене промјене у правосуђу, полицији, економији, образовању и другим државним институцијама.