Psi.jpg

У Требињу је у посљедње вријеме забиљежен забрињавајући број случајева тровања паса, а ветеринарској амбуланти обратило се чак 20 власника чији су љубимци отровани. Забиљежен је и смртни исход, док су јутрос још  два пса угинула од посљедица тровања у непосредној близини Основне школе „Свети Василије Острошки и Тврдошки“ у Горици.

Посебно забрињава чињеница да се сумња на намјерно постављање отрова на јавним површинама, што представља озбиљну опасност не само за животиње, већ потенцијално и за дјецу и друге грађане.

Истовремено, проблем неодговорног власништва над псима у Требињу поприма све веће размјере. Готово свакодневно на градским улицама завршавају нови напуштени пси, које су власници, након што су престали да брину о њима, једноставно препустили улици.

Иако Азил за псе „Даница“ активно ради на збрињавању напуштених животиња, број нових паса на улицама показује да се проблем не може ријешити само радом азила и волонтера.

Замјеник управника Азила „Даница“ и дугогодишњи активистa за заштиту животиња Сања Марковић каже да је, заједно са још неколико волонтера, током протеклих годину дана са улице спасила и удомила двадесетак паса, док је посредством Азила „Даница“ нови дом пронашло око 100 паса.

Међутим, док једни свакодневно улажу труд да напуштеним животињама обезбиједе сигурност и нови дом, други их без икакве одговорности остављају на улици.

Посебан проблем представља тровање паса, које захтијева хитну реакцију надлежних институција. Потребно је утврдити ко и гдје поставља отров, спријечити нове случајеве и одговорне санкционисати у складу са законом.

Остављање отрова на јавним површинама, нарочито у близини школа и мјеста на којима бораве дјеца, не смије бити посматрано искључиво као проблем заштите животиња, већ и као питање безбједности грађана.

Истовремено, неопходан је одлучнији однос према неодговорним власницима. Пас није играчка које се власник може ријешити када му досади, већ живо биће о којем је преузео обавезу да брине.

Грађани се позивају да сваки случај сумње на постављање отрова, као и напуштање животиња, пријаве надлежним службама, а да сумњиве материје не додирују.

Без утврђивања одговорности и конкретних санкција, терет овог проблема и даље ће носити малобројни волонтери, запослени у азилу и сами грађани, док ће напуштени пси наставити да завршавају на улицама Требиња.