Grijanje.jpeg

Пред почетак нове грејне сезоне у Босни и Херцеговини, грађани се поново суочавају са истим питањем – како загријати дом, а не испразнити новчаник? Цијене енергената на тржишту знатно варирају, па тако пелет биљежи огромне распоне у цијенама, природни гас је поскупио током љета, док је набавка дрва и угља условљена начином мјерења, транспортом и врстом енергента. Са друге стране, струја нуди велику економску предност, али само под једним условом – да се користи кроз ефикасне системе попут топлотних пумпи или квалитетних инвертер клима, преноси Бука.

Да би се утврдило која се опција ове зиме највише исплати, израчунати су просјечни трошкови гријања за стан од 60 квадратних метара током сезоне 2026/2027.

Као основа узет је модел просјечно изолованог стана којем је током грејне сезоне потребно око 7.200 киловатсати (kWh) корисне топлотне енергије. Иако коначни рачун зависи од квалитета столарије, изолације и спољних температура, овај модел омогућава директно поређење свих енергената.

1. Топлотне пумпе (360 – 450 КМ)

Уз сезонски фактор учинка (SCOP) од око 4,0, овај систем за испоруку 7.200 kWh топлоте утроши свега 1.800 kWh електричне енергије. Уз просјечну цијену струје од 0,20 КМ по kWh, укупни сезонски рачун износи око 360 до 450 КМ. Ипак, кључна ставка је висока почетна инвестиција за куповину и уградњу система.

2. Инвертер клима (450 – 550 КМ)

За власнике станова у стамбеним зградама, квалитетна инвертер клима представља једно од најислативијих рјешења. Са просјечним сезонским учинком од 3,2, за гријање стана потребно је око 2.250 kWh струје, што даје трошак од око 450 до 550 КМ по сезони.

3. Угаљ (670 – 750 КМ)

Иако финансијски приступачан, угаљ због сагоријевања у индивидуалним ложиштима представља примарни узрочник загађења ваздуха. Уз потребно око 2,5 тоне мрког угља за сезону и локални превоз, укупан рачун износи између 670 и 750 КМ.

4. Природни гас (око 857 КМ)

Упркос поскупљењу током 2026. године, природни гас је задржао стабилну позицију. За потрошњу од 7.200 kWh потребно је око 800 кубних метара гаса, што даје укупан трошак од око 857 КМ.

5. Огрјевно дрво (950 – 1.050 КМ)

Традиционална опција код које цена зависи од влажности и врсте грађе. Уз ефикасност пећи од 60 одсто, за стан од 60 квадрата потребно је око 6,5 кубних метара дрва, што уз пратеће трошкове превоза и цијепања износи између 950 и 1.050 КМ.

6. Пелет (960 – 1.430 КМ)

Ове сезоне пелет доноси највеће неясноће због дрastičnih разлика у цијенама. У зависности од тога да ли се набавља по повољнијој цијени од 600 КМ по тони или по највишим цијенама од 895 КМ, укупни трошкови за сезону крећу се од 960 па све до 1.430 КМ.

7. Централно градско гријање (око 1.418 – 1.472 КМ)

 Бања Лука (Еко топане): Укупан годишњи трошак уз обрачун током свих 12 мјесеци износи 1.418,40 КМ.

 Сарајево (Топлане Сарајево): Кроз комбиновани обрачун погледне спремности и испоручене енергије, укупан годишњи рачун износи око 1.472 КМ.

8. Електричне гријалице и конвектори (око 1.440 КМ)

Најчешћа заблуда је поистовећивање гријања на конвекторе са инвертер климама. Будући да раде по принципу 1:1, оне за 7.200 kWh топлоте троше исто толико струје, што доноси сезонски трошак од око 1.440 КМ и чини их једном од најскупљих опција.