Barmen.jpeg

У Сједињеним Америчким Државама остављање напојнице готово се подразумијева, у Јапану се може сматрати увредом, док је у Европи то најчешће знак захвалности за добру услугу. Како бисте избјегли неugodne ситуације током путовања, у наставку доносимо детаљан преглед правила о остављању напојница у ресторанима, хотелима и таксијима широм свијета.

У Сједињеним Америчким Државама и Канади култура остављања напојница знатно се разликује од остатка свијета, јер тамо напојница није само знак захвалности већ и важан дио прихода радника у услужним дјелатностима.

Пошто многе конобаре карактеришу мале плате, оне се у великој мјери ослањају на додатни новац који остављају гости, због чега се у америчким ресторанима очекује напојница између 18 и 22 одсто укупног износа рачуна. Ова правила не односе се само на ресторане већ и на друге услужне дјелатности, па возачи такsија очекују напојницу од 15 до 20 одсто, док се у хотелима носачима пртљага даје један до два дора по торби, а собарицама неколико долара за сваки дан боравка. Неостављање напојнице у овим државама сматра се јако непристојним, а слична је ситуација и у Мексику гдје се креће између 10 и 15 одсто.

У европским земљама правила су другачија јер радници углавном имају пристојне плате, а најважније правило је да увијек прво провјерите рачун јер многи ресторани аутоматски додају накнаду за услугу. У Француској и Италији то је честа пракса па додатна напојница није обавезна, али ако накнада није укључена, гости обично остављају пет до 10 одсто за добру услугу.

У Њемачкој и Аустрији уобичајено је једноставно заокружити износ и новац предати директно конобару, док земље источне Европи имају сличан приступ. Скандинавске земље познате су по високом животном стандарду па се у Норвешкој, Шведској и Данској напојнице углавном не очекују, а квалитет услуге остаје висок.

У супротности са Западом, у Јапану остављање напојнице представља један од већих пропуста у бонтону, јер јапанска култура изузетно цијени професионализам, а висок квалитет услуге сматра се стандардом који не захтијева додатну новчану награду. Ако остављате новац на столу, конобари ће вјероватно кренути за вама мислећи да сте га заборавили, а умјесто новца цијени се искрена усмена захвалност уз благи наклон. Сличнo је у Јужној Кореји и Кини, док југоисточна Азија има другачија правила па су на Тајланду, у Вијетнаму и Индонезији напојнице добродошле у туристичким подручјима.

На Блиском истоку и у сјеверној Африци постоји снажно укоријењена култура остављања бакшиша јер се радници ослањају на мање износе да упопуне кућни буџет, док је у јужној Америци уобичајено оставити око 10 одсто у ресторанима,