СНСД је у Изборној јединици девет, и уопште у Херцеговини, урадио оно што нико до синоћ у 19.30 часова није очекивао – резултатски је помео опозицију и практично срушио њихове ионако минималне наде након пријевремених избора 2025. године.
.png)
Док Лука Петровић може да слави јер је његова партија само у Требињу направила око 2.800 гласова предности у трци за предсједника Републике Српске, Небојша Вукановић и други опозициони лидери сада су пред питањем има ли након оваквог резултата уопште смисла настављати политичку борбу на исти начин као до сада.
То је, укратко, слика избора на којима је СНСД успио да врати стару снагу, консолидује редове и пошаље јасну поруку да је у Херцеговини јачи него што су многи очекивали. Али уз политичку снагу обично долази и једна мање романтична ствар – право да се бирају партнери. Зато, по свему судећи, слиједи и велико коалиционо поспремање. Када једна странка добије овакву подршку, онда сама одлучује ко јој је политички потребан, ко може да сачека, а ко више није потребан ни за успутни разговор. И то не само међу партнерима, већ и у сопственим редовима.
Побједник избора сада ће, као својевремено од краја 2016. до 2020. године, постављати правила игре. Добио је подршку која му даје простор да одлучи ко ће бити дио власти, ко ће остати у другом плану, али и ко ће унутар самог СНСД-а имати политичку тежину.
Листа за правду и ред и њен лидер Небојша Вукановић синоћ су се, како су и сами признали, послије 20 година запитали „шта то раде, јер их је народ поново казнио на изборима“. Очигледно, ни овога пута, Херцеговци у Вукановићевој листи нису препознали потенцијал за озбиљнији резултат. Освојили су таман толико да добију једног посланика директно, а захваљујући резултату широм Републике Српске још два компензациона мандата. У сваком случају, један мање него прије четири године.
Онај четврти мандат за који су тврдили да су га освојили ипак је, по изборној математици, у стопроцентном власништву Игора Црнатка из ПДП РС.
А размјера пада ове листе најбоље се види у бројкама. Са око 7.150 гласова прије четири године пали су на око 3.900. Потпуни фијаско. Толики да би оставка лидера партије у нормалним политичким околностима била најмање што би се очекивало након оваквог резултата. Међутим, пошто у Листи за правду и ред немају партијске органе кроз које би се таква одлука формално и политички спровела, тешко је очекивати да ће оставка угледати свјетло дана.
Ипак, нешто ће се морати мијењати. Лазар Радан сада има прилику да преузме дио одговорности и покаже да ли је спреман да искористи простор који му се отворио. С друге стране, у политичком животу, бар неко вријеме, грађани више неће гледати Небојшу Вукановића у истој улози у којој су га гледали годинама.
Ни СДС више не може да рачуна на стару формулу по којој је Гацко његов сигуран бастион. Маринко Божовић чак ни тамо није успио да побиједи. О резултатима у Требињу, Невесињу и Фочи тешко је и трошити превише ријечи.
Љубиша Петровић је већ искључен из странке, а у Херцеговини се, након оваквог резултата, бар очекују оставке и смјене оних који су најављивали много више и у такав резултат вјеровали.
Оно што су њихови политички противници мјесецима одбацивали као готово немогућ сценарио, СПС и Максим Скоко претворили су у врло конкретан резултат. Док су ривали сумњали да уопште могу до мандата, људи који су се бавили изборним процјенама уочи избора јасно су их сврставали међу оне који ће сигурно освојити посланички мандат.
И не само да су до њега дошли, већ су направили резултат за поштовање, посебно у Гацку, али и у другим градовима и општинама Изборне јединице девет. Свакако ће СПС сада бити политички фактор који ће се и те како питати.
Политика је понекад чудна ствар: некоме за мандат требају хиљаде гласова, а некоме коалиција. За широку коалицију СП–ДЕМОС–НДП довољно је рећи да су сада заједно освојили око 3.800 гласова, док су прије четири године имали чак 7.250. На њихову срећу, и овога пута имаће посланика у Народној скупштини Републике Српске, и то захваљујући коалиционој математици, јер су им мандат са око 1.300 гласова донијели ДЕМОС и НДП.
Покрету Сигурна Српска Драшка Станивуковића ни „фудбалски магови“ из Београда нису помогли да у Херцеговини освоји мандат. Додуше, у неким другим изборним јединицама успјешније су извршили задатак који им је повјерен из Београда. Али Херцеговцима се, очигледно, не могу тек тако доводити људи, паковати листе и очекивати да бирачи само потврде оно што им је понуђено.
По оној народној – свако је добио онолико гласова колико, по оцјени бирача, и вриједи. Више среће други пут.
За остале партије нема се много шта додати. Цензус од три одсто прешле су и Уједињена Српска и коалиција НПС–ДНС. Док је УС успјела да поправи укупан резултат за око 900 гласова, потпуни суноврат доживјела је Бањац–Нешић коалиција, која је пала за око 3.100 гласова.
А тек о Народном фронту Јелене Тривић не треба много говорити. Многи су очекивали да синоћ, прије него што скенери обраде резултате, прогласе побједу. Овога пута – ни ријечи. Нису довели чак ни трубаче. Биће да су, послије свега, заиста успјели да побиједе сами себе.
Шта Ви мислите о овоме?