Предсједник САД Доналд Трамп се у уторак, 29. септембра, обратио јавности испред Бијеле куће, окружен технолошким магнатима који, по сопственој процјени, држе судбину планете у својим рукама.
Неколико сати раније, све учесталија упозорења компанија које се баве вјештачком интелигенцијом попримила су злокобан тон након открића да компанија "Антропик" (Антхропиц) страхује да њени модели представљају "катастрофалан или егзистенцијални ризик по човјечанство", наводи ЦНН.
Ова вијест се, помало неочекивано, нашла у проспекту, до којег је дошао Ројтерс, за предстојећу иницијалну јавну понуду (ИПО) путем које би ова компанија, којој је хитно потребан капитал, могла да прикупи десетине милијарди долара.
Састанак је пружио идеалну прилику да предсједник покаже лидерство у земљи забринутој због ризика које носи нова технологија, тим прије што су многи од Трампових гостију управо позивали на увођење државне регулативе.
Шта је Трамп одлучио о вјештачкој интелигенцији?
Трампов одговор, а предсједник Представничког дома Мајк Џонсон је примијетио да је он једина особа са довољно утицаја да окупи такву групу, био је већ виђен - промјена назива.
"Данас смо званично промијенили назив. Званично смо га промијенили у СИ. СИ умјесто АИ... Знате ли шта то значи? "Супер"... То је заиста велика ствар", рекао је Трамп.
Он је претходно обећао да неће бити успоравања истраживања у области вјештачке интелигенције, упркос забрињавајућим страховима њених твораца. Изјавио је да су они потписали обавезу о "самоконтроли" која је "морално обавезујућа".
Предсједник САД, склон хиперболи, није крио одушевљење вјештачком интелигенцијом. Или СИ-јем.
"То је највећа ствар која постоји, можда и највећа ствар која је икада постојала", рекао је он, славећи свој најновији покушај да промјеном имена преобликује неповољну политичку реалност.
Ако се у годинама које долазе испостави да је Трамп био у праву и да су страхови од погубних могућности вјештачке интелигенције били преувеличани, могао би да дјелује попут визионара, наводи ЦНН.
Његово увјерење да вјештачка интелигенција представља трку за превласт над ривалском суперсилом, Кином, могло би да донесе геополитичку побједу Сједињеним Државама. Не треба занемарити ни његов аргумент да би прекомјерна регулатива могла да угуши индустрију кључну за економску стабилност Америке, с обзиром на значај те индустрије за будући привредни раст и општи просперитет, наводи се у анализи ЦНН-а, преноси Телеграф.рс.
Трампова велика коцка
Ипак, Трампов наступ, који је понекад дјеловао олако, такође је покренуо нека забрињавајућа питања.
Тешко се може рећи да он излази из периода личног преиспитивања, какво би технологија која доноси тако велике промјене могла да захтијева.
Насупрот томе, предсједник Џорџ В. Буш је 2001. године провео цијело љето на свом ранчу у Тексасу размишљајући о моралним аспектима и корисности истраживања матичних ћелија.
Трамп одбија да саслуша било кога ко говори о ризицима везаним за вјештачку интелигенцију или о опасностима које би могли да изазову злонамјерни актери, називајући такву забринутост "обманом" Демократске странке, смишљеном да науди републиканцима.
Трампов одговор гласачима који страхују да ће им вјештачка интелигенција одузети посао или који са сумњом гледају на огромно оптерећење електроенергетских мрежа и водоводних система које стварају центри података, јесте оптимистично обећање да ће таква постројења бити "веома популарна" и да ће све учинити богатима.
Тиме себи ствара тренутни политички проблем. Према анкети коју су прошле седмице спровели ЦНН и ССРС, око 75% Американаца са страхом и забринутошћу посматра развој вјештачке интелигенције, док 71% жели да савезна влада учини више на њеном регулисању. Виши рачуни за струју, узроковани огромним ширењем центара података, појачавају незадовољство гласача због трошкова живота - што је једна од кључних тема на изборима на средини мандата.
Дугорочно гледано, Трамп се излаже ризику од озбиљне политичке реакције јавности уколико се испостави да учестали извјештаји о нападима вјештачке интелигенције на корпоративне или владине веб-сајтове најављују праву националну или глобалну кризу. Ако се покаже да компаније које развијају вјештачку интелигенцију, као што он сам тврди, не могу саме себе да регулишу, одговорност ће пасти на њега, наводи ЦНН.
Како даље истичу, Трампов ноншалантни став подсјећа на приступ који је заузео на почетку пандемије ковида 19 током свог првог мандата, када је, чинило се, вјеровао да ће пука жеља да пријетња нестане бити довољна да је елиминише. Најпознатији примјер је његова тврдња да би земља престала да биљежи нове случајеве заразе ако би престала са тестирањем на вирус. Штавише, Трампове тврдње да индустрија вјештачке интелигенције може сама себе да контролише су упитне. Мало је доказа да титани технолошке индустрије, посебно они чији су брендови друштвених мрежа измијенили савремено друштво и природу дјетињства, дубље размишљају о друштвеном утицају својих изума.
Ријеч је о индустрији која ријетко показује да сматра да полаже рачуне грађанима и њиховим демократски изабраним лидерима, или да жели озбиљан надзор и заштитне механизме. Творци нових технологија брзо су постали олигарси са огромном моћи, укључујући и способност утицања на изборе - попут Илона Маска, који је значајно финансирао кампању Трампа и других кандидата Републиканске странке.
Стога, вјеровати да ће супарнички титани, од којих неће све компаније нужно преживјети тржишну утакмицу, сарађивати зарад општег добра или, како је Трамп рекао, из "љубави према земљи", захтијева огромну дозу вјере.
Зашто се Трамп толико противи регулацији?
Идеолошки гледано, Трампов други мандат представљао је покушај уклањања ограничења која су се односила на индустрију, пословање и интересе богатих слојева у свим секторима. Што се њега лично тиче, Трамп прихвата малобројна ограничења сопственог понашања. Он не подноси контролне механизме везане за предсједничку функцију, па стога не чуди што одбацује и таква ограничења када је ријеч о технолошкој индустрији.
Ипак, апсолутно одбијање увођења било каквих безбједносних ограничења у индустрији вјештачке интелигенције намеће питање зашто би она требало да буде изузетак у односу на друге сфере америчког живота. Цивилно ваздухопловство је, на примјер, изузетно безбједно управо зато што се свака несрећа или инцидент деценијама детаљно истражују, а стечена сазнања уграђују у безбједносне мјере. Власти су одавно закључиле да се, када је ријеч о безбједности и добробити становништва, не може препустити прехрамбеној индустрији, сектору медицине, аутомобилској индустрији и другима да сами воде рачуна о општем интересу умјесто о сопственим, ужим интересима. Поштовање правила обезбјеђује се путем закона, прописа и санкција, попут новчаних казни.
Шта стручњаци кажу о заштитним мјерама за АИ?
Кристијан Хамонд, професор рачунарства на Универзитету Нортвестерн, објаснио је логику која стоји иза регулисања.
Заштитне ограде постављате само на ствари које су неисправне и ван ваше контроле. Да имате аутомобил који је... веома брз и лак за управљање, али би вас с времена на вријеме просто закуцао у зид, не бисте рекли: "О, потребне су нам заштитне ограде". Рекли бисте: "Морамо да поправимо управљачки механизам" - рекао је Хамонд Кејси Хант са ЦНН-а.
Хамонд је наставио: "Тренутна ситуација са вјештачком интелигенцијом је таква да немамо оне експлицитне контроле које су нам потребне како бисмо те системе учинили ефикасним".
Једна од одлика Трамповог предсједниковања јесте отворено и одлучно испољавање моћи. У уторак је индустрија вјештачке интелигенције постала најновији примјер његовог очигледног увјерења да је готово све у америчком друштву подложно његовој контроли.
Током ручка са челницима компанија које се баве вјештачком интелигенцијом, предсједник је објавио распоред сједења на којем се види како се с његове лијеве и десне стране налазе Маск, најбогатији човјек на свијету, и Џенсен Хуанг, извршни директор компаније "Нвидиа", која је у том тренутку била највреднија компанија на свијету. Касније, током фотографисања на прилазу Бијелој кући, Трамп је заузео позицију доминантне фигуре, уздижући се изнад неких од најбогатијих и најгенијалнијих технолошких пионира у људској историји.
Шта су технолошки лидери рекли Трампу?
У једном тренутку, новинар је упитао технолошке лидере, од којих су неки изазвали праву хистерију упозорењима на погубне посљедице вјештачке интелигенције, да ли се слажу са Трампом да регулатива није потребна и да би саморегулација ублажила сваки деструктиван потенцијал њихових модела.
Нису стигли да одговоре.
Могу вам рећи да је одговор 'да' - рекао је Трамп, упадајући у ријеч.
Разговарали смо о томе са око 40 водећих људи - додао је, прије него што се окренуо Хуангу, који је страхове везане за вјештачку интелигенцију одбацио као "приче о апокалипси" и који је у уторак изјавио новинарима да "не постоји сукоб између иновација, технологије и безбједности".
Трампов став према вјештачкој интелигенцији одражава начин на који он води предсједнички мандат: кроз низ одлука донесених на основу интуиције и смјелих потеза, уз одбојност према јавном образлагању својих разлога или према разматрању могућих праваца дјеловања уз укључивање нације у тај процес.
За њега је вјештачка интелигенција од великог значаја. Та индустрија подупире економију, а његово лично богатство је у великој мјери везано за технолошки сектор.
Ипак, улози су за нацију, па и за читав свијет, далеко већи. Од тога да ли ће у овом случају поступити исправно не зависи само његова политичка судбина на изборима на средини мандата или његово историјско насљеђе, већ много више од тога, наводе у анализи ЦНН.
Шта Ви мислите о овоме?