Премијер Црне Горе Милојко Спајић тврди да је "Еуро модел", којим су од јануара 2027. најављене минималне нето зараде од 1.000 до 1.400 евра, одржив и да неће довести до отпуштања радника и гашења предузећа. Говорећи о пензијама, поручио је да држава гарантује њихову исплату и након планираног укидања доприноса за пензијско и инвалидско осигурање.
Спајић је у емисији "Оквир" на РТЦГ рекао да је реформа дуго припремана и да сматра да је сада прави тренутак за њену примјену, у вријеме када се Црна Гора приближава завршници преговора о чланству у Европској унији.
Према раније представљеном "Еуро моделу", од јануара 2027. минимална нето зарада за радна мјеста за која је потребно основно или ниже образовање требало би да износи 1.000 евра, за радна мјеста са средњим образовањем 1.250 евра, а за она са високим образовањем 1.400 евра. Владине пројекције предвиђају да повећањем буде обухваћено више од 250.000 запослених у приватном и јавном сектору.
Раст је најављен и за плате које су сада изнад минималних. Влада је као примјер навела радника који тренутно прима 1.600 евра нето, а послодавца укупно кошта 1.980 евра. Према новом моделу, уз исти трошак послодавца, радник би требало да прима око 1.870 евра нето.
Додатно повећање било би могуће уколико социјални партнери постигну договор о повећању обрачунске вриједности коефицијента кроз Општи колективни уговор.
Шта је до сада урађено
Влада Црне Горе је 17. септембра усвојила сет законских рјешења којима би требало да буде омогућена примјена "Еуро модела" од јануара 2027. године, а Спајић очекује подршку у парламенту за измјене шест закона повезаних с програмом.
"Анализе су дубински рађене, јако дуго, сви смо били укључени и имамо егзактне податке о фискалним утицајима, није проблем да представимо сваки податак, онакав какав јесте", рекао је Спајић.
Министар финансија Новица Вуковић раније је, међутим, рекао да му је потребно додатно вријеме да анализира предложени програм и да ће Министарство финансија свој став изнијети у складу с процедуром.
Спајић каже да разумије такав став, наводећи да Министарство финансија у овом периоду ради на фискалним оквирима, потрошњи и пројекцијама раста.
Шта ће бити с пензијама
Једна од највећих промјена односи се на доприносе за пензијско и инвалидско осигурање. Предложено је да допринос за ПИО, који сада износи 10 одсто бруто зараде запосленог, буде укинут, односно да стопа буде нула.
Спајић тврди да то неће угрозити пензије и наглашава да држава гарантује њихову исплату.
"Обрачун пензије остаје исти и до сада се великим дијелом плаћала из генералних прихода, а Фонд је увијек био у дефициту", рекао је премијер.
Према плану Владе, пензије би се од 2027. године усклађивале четири пута годишње, како би пратиле раст зарада. Пројекција је да просјечна пензија у априлу премаши 600 евра, док би минимална требало да буде већа од 500 евра.
За све пензионере најављена је и једнократна исплата од 100 евра у децембру 2026. године.
Спајић је рекао да би, уколико до краја године буде постигнут договор о Општем колективном уговору и већој обрачунској вриједности, раст зарада утицао и на јануарско усклађивање пензија.
Спајић: Неће бити отпуштања
Премијер одбацује критике да би повећање минималних зарада могло да угрози дио привреде.
"Мислим да смо до сада доказали да су сви програми које смо спровели били одрживи и апсолутно вјерујем да ће тако бити и са Еуро моделом, и послије избора и дугорочно и неће доћи до отпуштања радника и гашења предузећа", рекао је Спајић.
Он тврди и да модел неће угрозити приходе општина, као ни мала и микропредузећа. Према његовим ријечима, држава је спремна да размотри приједлоге за ублажавање проблема које би поједини привредници могли имати у прелазном периоду.
Представници Уније послодаваца раније су, међутим, упозорили на могуће посљедице повећања минималних зарада и критиковали начин на који је програм представљен без претходног ширег социјалног дијалога. Спајић се 23. септембра састао с представницима УПЦГ, који су тражили додатне информације о програму и његовом утицају на пословање.
Према Спајићевим ријечима, током разговора изнесене су примједбе углавном везане за поједине гране привреде, али Влада не намјерава да одустане од суштине програма.
Он очекује нешто већи дефицит у првој години примјене, док би се, према његовим пројекцијама, јавне финансије већ 2028. вратиле на пут фискалне одрживости.
Шта Ви мислите о овоме?