У Требињу је одржан први Форум о дијабетесу, који је окупио водеће стручњаке из области нефрологије из Београда и Републике Српске, али и грађане и пацијенте којима је ова тема од посебног значаја.
На форуму су учествовали др сц. мед. Петар Ђурић, специјалиста интерне медицине – субспецијалиста нефрологије из КБЦ „Звездара“ Београд, руководилац Одсека клиничке нефрологије и клинички асистент Медицинског факултета Универзитета у Београду, др Горан Топић, специјалиста нефрологије и в. д. директора Завода за дијализу и трансплантацију Републике Српске, др Драгана Бубић, специјалиста нефрологије из УКЦ Републике Српске, и др Марко Анчић, специјалиста нефрологије из УКЦ Републике Српске.
Први Форум о дијабетесу био је прилика да се на једном мјесту сусретну струка и грађани, али и да пацијенти добију одговоре на питања која често немају прилику да поставе током редовних прегледа и здравствене заштите
Ово је за Радио Требиње казала Нада Биједић, предсједник Удружења дијабетичара Требиње и организатор форума.
“Циљ оваквих активности подизање свијести о значају превенције, правовремених контрола и одговорног односа према здрављу, посебно када је ријеч о дијабетесу и његовим могућим компликацијама. Захвални смо љекарима који су дошли, то су значајна имена и од велике вазности. Такође захвални смо свима који су вечерас овдје и велика су подршка”, казала је Биједић.
Др сц. мед. Петар Ђурић, специјалиста интерне медицине – субспецијалиста нефрологије из КБЦ „Звездара“ Београд, истакао је да је у Требињу како би говорили о вези између шећерне болести и бубрега.
“Говоримо о томе на који начин шећерна болест може довести до оштећења и пропадања бубрега, али и о томе шта можемо да урадимо да то спријечимо.
Важно је да, чак и када почне пропадање функције бубрега, болест откријемо на вријеме, лијечимо је и покушамо да зауставимо даље напредовање, односно отказивање функције бубрега.”, објаснио је др Ђурић.
Опште мјере су промјена животног стила, начин исхране и друге превентивне мјере.
“Међутим, оно што је посебно важно јесте да смо у посљедњих десетак година добили три важне групе лијекова које, када их укључимо у терапију, могу много да допринесу успоравању и заустављању пропадања функције бубрега. Такође, када утврдимо да неко има оштећење бубрега, веома је важно да се придржава превентивних мјера. То подразумијева да се избјегавају одређени лијекови који могу додатно оштетити бубреге, као и непотребна снимања са контрастом.
На тај начин много тога можемо учинити да не дође до терминалне фазе бубрежне болести и да спријечимо да пацијент дође до дијализе.” , казао је др Ђурић и истакао важност – лијечењем болести бубрега спречавамо и кардиоваскуларне догађаје, односно смањујемо ризик од инфаркта срца и можданог удара. Све су то разлози због којих треба превентивно дјеловати на вријеме и на вријеме открити бубрежну слабост.
Др Горан Топић, специјалиста нефрологије и в. д. директора Завода за дијализу и трансплантацију Републике Српске је казао за Радио Требиње да је дијабетес веома распрострањена болест, глобална здравствена појава која значајно утиче на здравље пацијената. “Оно што је добро код оваквих скупова, посебно када их организују сами пацијенти, јесте то што имамо прилику да на приступачан начин разговарамо са њима. Када није ријеч искључиво о стручним, ендокринолошким или интернистичким темама, већ када разговарамо директно са пацијентима, можемо одговарати на њихова питања и на приступачнији начин објаснити оно што је важно да знају о свом здравственом стању”, истиче др Топић.
Нефролошке болести су веома разноврсне и тренутно немамо регистар свих нефролошких обољења на основу којег бисмо могли говорити о прецизним процентима.
“Међутим, оно што са сигурношћу можемо тврдити јесте да, са порастом броја пацијената који имају дијабетес и повишен крвни притисак, расте и број пацијената са нефролошким обољењима, јер су све то стања која су међусобно повезана и утичу на здравље бубрега.
Када говоримо о спречавању болести, превенција је заправо она права медицина – оно на чему треба да радимо како бисмо спријечили посљедице које касније настају. Нажалост, дијабетес често остаје неоткривен или се открије касно. Бубрези, када је ријеч о њиховом оштећењу, најчешће не боле, па се проблеми често открију сасвим случајно, приликом лабораторијских анализа или систематског прегледа”, додаје доктор.
Зато је важно разговарати о превенцији, о дијабетесу и факторима ризика.
“Све су то ствари које треба да ширимо кроз наше заједнице како би пацијенти постали свјесни могућности оболијевања и значаја правовремених контрола“, закључио је др Топић.
Посебан дио централног програма био је „Питајте докторе“ – отворени разговор током којег су грађани и пацијенти имали прилику да директно поставе питања стручњацима о дијабетесу, његовим компликацијама, болестима бубрега и другим проблемима са којима се сусрећу у свакодневном животу.
Шта Ви мислите о овоме?