Cojnik.jpeg

Док министар одбране у Савјету министара БиХ Зукан Хелез суверено патролира друштвеним мрежама у потрази за сваким трагом величања генерала Ратка Младића — због чега је већ екстремно брзо отпустио двојицу српских војника — пред сличним или чак драстичнијим испадима бошњачких официра свјесно затвара оба ока.

Хитност којом је Хелез потписао раскиде уговора за двојицу Срба јасно показује да институционална брзина постоји, али искључиво када треба кажњавати српску страну. С друге стране, случај официра ОС БиХ Месуда Селимовића се потискује, вјешто крије од јавности и максимално отеже како би се избјегле било какве конкретне санкције.

Подсјећања ради, портал „Провјерено“ раније је објавио да је против Селимовића покренут поступак због видео-снимка са Мањаче. На снимку се види дио интерне обуке припадника ОС БиХ, што директно представља одавање заштићених војних информација, док Селимовић неовлашћено користи и ватрено оружје — строго супротно свим војним прописима и кодексима.

Међутим, умјесто институционалног одговора, након објављивања ових информација услиједила је оркестрирана подршка са бошњачких страница на друштвеним мрежама, гдје се од Селимовића преко ноћи прави „жртва система“.

Славио команданта оптуженог за ратне злочине

А истина о његовом професионализму је потпуно другачија. У својим публикованим ставовима Селимовић се јавно заклиње на вјерност Рамизу Дрековићу, некадашњем генералу тзв. Армије РБиХ, којем се судило за ратне злочине над цивилима и убиства дјеце. На вијест о Дрековићевој смрти, Селимовић је подјелио поруку:

„Дрековићу, кунем ти се свијетом, да сам одувијек у корпусу петом“ (мислећи на Пети корпус тзв. АРБиХ под командом Дрековића и Атифа Дудаковића, одговоран за бројна звјерства и етничко чишћење српског народа).

Овакав селективан приступ комплетног заједничког система створио је опасну атмосферу у којој су двоструки аршини постали званична политика Министарства одбране. Хелез је без оклијевања поднио пријаве против чак 37 припадника Оружаних снага БиХ српске националности због објава на мрежама, шаљући поједине предмете и директно у Тужилаштво БиХ, док за бошњачке кадрове важи прећутна амнестија.

Како се данас осјећају Срби у ОС БиХ?

Док је бошњачким припадницима ОС БиХ дозвољено апсолутно све, па чак и да одају осјетљиве војне информације, Срби морају да стрепе на сваком кораку. На то су надлежне упозорили и поједини официри, али и војници, међутим све се заврши на обећањима да ће све бити испитано и ријешено.

Оваква отворена дискриминација и системско лицемјерје стварају дубоки осјећај несигурности и другоразредности.

Српски кадар у Оружаним снагама БиХ тиме се доводи у ситуацију да мора да ћути и трпи институционалну репресију, док се истовремено кроз систем форсира наратив у коме је само једна страна кривац, а друга привилеговани заштићеник политичког Сарајева. Тиме се из коријена урушава било каква илузија о „заједничким“ и „професионалним“ оружаним снагама.