Bih eu.jpeg

Проширење шенгенског простора на Западни Балкан у директном је интересу Европске уније, оцјењује Кристоф Бендер, потпредсједник независног истраживачког центра Европска иницијатива за стабилност (ЕСИ), у ауторском тексту за угледни швајцарски лист „Ноје цирхер цајтунг“ (Neue Zürcher Zeitung – NZZ).

„Европска унија би државама Западног Балкана требало да понуди јасан план за приступање шенгенском простору — европској зони слободног кретања без граничних контрола. То би био преко потребан подстицај кредибилитету ЕУ. С обзиром на то да сусједи у Шенгену морају уско да сарађују на пољу безбједности, то би уједно био начин да некадашњи ривали превазиђу граничне спорове и осигурају трајни мир“, истиче Бендер, а преноси Дојче веле (Deutsche Welle).

Иновативан начин за враћање повјерења у ЕУ

Аутор скреће пажњу на чињеницу да ЕУ све теже остварује утицај чак и у свом непосредном окружењу — управо тамо гдје је кроз историју остваривала најбоље спољнополитичке резултате, претварајући некадашње државе источног блокова у просперитетне и стабилне демократије.

Бендер објашњава како би модел шенгенских интеграција могао да функционише у пракси:

„Државе чланице задужиле би Комисију да изради прецизан каталог критеријума. То подразумијева контролу спољних граница, визну политику, Шенгенски информациони систем, полицијску сарадњу и заштиту података, уз додатне услове из области владавине права. Чим нека земља испуни све услове, државе чланице би давале сагласност. Реформе и интензивнија сарадња значајно би ојачале безбједност читавог региона.“

Стабилизација Најосетљивијих тачака у региону

У анализи за швајцарски лист истиче се да би овај процес помогао стабилизацији Најосетљивијих подручја — Босне и Херцеговине, Србије и Косова — гдје Бошњаци, Срби и Албанци живе са обје стране граница.

„Откако је чланство у ЕУ постало све удаљеније, у регион се враћају опасни наративи из касних осамдесетих година који су довели до ратова деведесетих, а са њима и идеје о помјерању граница дуж етничких линија. Управо зато што те снаге јачају, ЕУ мора да понуди кредибилан противприједлог“, наглашава Бендер.

Он закључује да би овакав план ЕУ коштао веома мало, а Балкану би понудио рјешење у коме границе на крају више не би имале никакав значај, преноси Бука.

„Ајнхајт“: Њемачка зависи од радне снаге са Балкана

Упоредо са овом темом, њемачки лист „Ди цајт“ (Die Zeit) доноси анализу о плановима власти у Берлину да регулишу број радних миграната из југоисточне Европе кроз такозвану „Уредбу за Западни Балкан“.

Аутор Симон Лангеман истиче да радници из Албаније, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Сјеверне Македоније, Србије и са Косова долазе без велике буке у јавности, те да за разлику од других досељеника не морају унапред доказивати знање њемачког језика ни посебне квалификације. За одлазак им је потребан само уговор о послу и срећа да уђу у годишњу квоту која тренутно износи 50.000 људи.