Цијене у Републици Српској настављају да расту, док индустријска производња биљежи значајан пад. Најновији подаци Републичког завода за статистику показују да је просјечна мјесечна нето плата у августу 2026. године износила 1.695 КМ, али је, упркос номиналном расту, реално била мања него мјесец раније.
Просјечна плата у односу на јул номинално је већа за 0,4 одсто, док је реално мања за 0,9 одсто, усљед рог раста трошкова живота. На годишњем нивоу слика је нешто повољнија – просјечна нето плата већа је за девет одсто, уз реални рост од 3,8 одсто, док је бруто плата износила 2.616 КМ,преноси Бука.
Огромне разлике у примањима по секторима
Подаци показују велике разлике у зарадама широм Републике Српске. Највећа просјечна нето плата исплаћена је у стручним, научним и техничким дјелатностима и износила је 2.286 КМ (уз годишњи скок од 17 одсто).
На другом крају су запослени у хотелијерству и угоститељству, гдје је просјек свега 1.286 КМ. Значајан годишњи раст плата забиљежен је и у здравству (12,9 одсто) те саобраћају и складиштењу (10,5 одсто).
Инфлација пет одсто: Драматичан скок цијена у здравству и превозу
Цијене производа и услуга за личну потрошњу у августу су у просјеку биле више за 1,3 одсто него у јулу, док је годишња инфлација достигла пет одсто.
Највећи годишњи раст забиљежен је у одјељку превоза – чак 22,5 одсто, гдје су гориво и мазива за аутомобиле поскупјели за 38,8 одсто. У сектору становања цијене су више за 11,6 одсто, при чему су течна горива скупља за 25,3, а снабдијевање водом за 24,5 одсто.
Посебно је алармантна ситуација у здравству: укупне цијене повећане су за 8,9 одсто, али су болничке услуге на годишњем нивоу поскупјеле за невјероватних 139,1 одсто.
Поскупиле су и услуге у ресторанима и хотелима (6,7 одсто), рекреација и култура (4,7 одсто), те комуникације, алкохол и дуван (по 3,2 одсто).
Шта је појефтинило?
С друге стране, пао је дио цијена. На годишњем нивоу, одјећа и обућа јефтинији су за 4,6 одсто, захваљујући сезонским снижењима.
Храна и безалкохолна пића појефтинили су за 1,4 одсто, гдје је воће јефтиније за 8,8 одсто, а млијеко и млијечни производи за 6,2 одсто.
Индустријска производња тоне, увоз значајно расте
Док цијене расту, индустрија биљежи озбиљан пад. У периоду јануар–август 2026. године индустријска производња била је мања за 7,2 одсто него у истом периоду лани, док је на годишњем нивоу (август 2026. на август 2025.) пала за чак 11,1 одсто.
Овај тренд прати и смањење броја радника у индустрији за 3,9 одсто у односу на прошлу годину.
У спољнотрговинској размјени за првих осам мјесеци извоз је blago пао за 0,4 одсто (укупно 3,46 милијарди КМ), док је увоз порастао за 7,8 одсто (укупно 5,31 милијарду КМ), па је покривеност увоза извозом спала на 65,2 одсто.
Главни спољнотрговински партнер Српске и даље је Србија, са којом је остварен извоз од 648 милиона КМ и увоз од 865 милиона КМ. У структури извоза највећи удио има електрична енергија (341 милион КМ), док на страни увоза доминирају нафтна уља са 456 милиона КМ.
Шта Ви мислите о овоме?