Pcele.jpeg

Овогодишња пчеларска сезона у Републици Српској, која је у прољеће обећавала рекордне резултате, завршава се са исподпросјечним приносима и великом неизвјесношћу пред предстојећу зиму, а главни кривац је дуготрајна љетња суша.

Предсједник Савеза удружења пчелара Републике Српске Дарко Марковић истакао је да су приноси на стационарним пчелињацима изузетно варирали у зависности од саме микролокације, преносе Независне.

„Кретали су се од тога да на појединим пчелињацима није било приноса уопште, односно није било довољно меда ни за цијеђење. Лично сам имао такав случај, упркос изузетно јаким друштвима и примјени савремене технологије. Са друге стране, у дијеловима Семберије и око Бањалуке било је нешто багрема и липе. Почетак године донио је солидну пашу, али нас је други дио године и суша потпуно покосила”, рекао је Марковић.

Пчеле трошиле раније сакупљене залихе

Због потпуног изостанка љетње паше дошло је до парадоксалне ситуације — пчеле су почеле да троше сопствене залихе како би преживјеле:

 Потрошња приноса: Након завршетка липове паше, пчелиња друштва су појела практично сав мед који су претходно прикупила, што износи и више од 10 килограма по кошници.

 Принудна прихрана: Пчелари су морали рано да почну са прихрањивањем како заједнице не би страдале од глади и како би обезбиједиле неопходну храну за презимљавање.

 Мањак полена: Суша је драстично смањила и количине полена на цвјетовима. Будући да је полен главни извор бјеланчевина и минерала за узгој дуговјечних зимских пчела (које морају живјети и дуже од шест мјесеци), успјех зимовања друштава тренутно је под великим знаком питања.

Цијена 25 КМ по килограму, проблем остаје лажни мед

Иако су појединци на изолованим локацијама биљежили приносе багрема и до 25 килограма по друштву, ријеч је о ријетким изузецима, па се комплетна сезона оцјењује као исподпросјечна.

Правог домаћег меда биће довољно за потребе домаћег тржишта, а цијена килограма тренутно износи 25 КМ. Ипак, домаћим произвођачима додатни проблем ствара нелојална конкуренција и велика количина сумњивог, фалсификованог меда на рафовима, због чега се апелује на потрошаче да мед набављају директно од провјерених локалних пчелара.