Српска православна црква данас молитвено обиљежава празник Светих српских новомученика јасеновачких, жртава геноцида који је над српским народом починила Независна Држава Хрватска (НДХ) током Другог свјетског рата.
Према подацима, у злогласним логорима Јасеновац, Доња Градина и у глинској цркви од усташке руке на најсвирепији начин убијено је више од 700.000 невиних људи.
Уз јасеновачке страдалнике, СПЦ данас узноси молитве и за све друге мученике бачене у бездане крашке јаме широм Херцеговине, Крајине и Лике — у Пребиловцима, Јадовну, Ржанима и бројним другим стратиштима.
Свети архијерејски сабор СПЦ донио је 16. априла 2010. године одлуку да се спомен на ове свете жртве обиљежава 31. августа по јулијанском, односно 13. септембра по грегоријанском календару. Значај и размјере ове голготе препознао је читав православни свијет, па су Свете српске новомученике јасеновачке у своје богослужбене календаре уврстиле и Руска и Грчка православна црква.
Страдање свете дјеце у логорима Јастребарско и Сисак
Посебно болно мјесто међу новомученицима заузимају невина дјеца, уморена у специјализованим дјечијим логорима смрти — јединственим у читавој поробљеној Европи — које је фашистички режим НДХ формирао 1942. године у Јастребарском и Сиску:
Масовност прогона: Кроз логор Јастребарско прошло је више од 3.000 дјечака и дјевојчица, док је кроз логор у Сиску спроведено преко 7.000 српске дјеце са Козаре, Кордуна и Баније.
Потресна документација: Аутентичне укопне књиге чувају податке о застрашујућој стопи смртности међу најмлађима усљед глади, тровања и мучења.
Црни биланс: Само у једном дану, 22. јула 1942. године, у Јастребарском је сахрањено 107 дјеце. У периоду од свега мјесец и по дана — од 11. јула до 26. августа исте године — евидентирана је смрт чак 768 малишана, узраста од тек неколико мјесеци до 14 година.
Шта Ви мислите о овоме?