Аларм у Националном парку Сутјеска: Пробијен пут и изливени темељи подно Маглића, институције ћуте

Центар за животну средину поднио је захтјев за ванредни инспекцијски надзор на локалитету Пријевор, смјештеном у самом подножју планине Маглић унутар Националног парка „Сутјеска“, након што су на овом заштићеном подручју започети грађевински радови, пробијање приступног пута и изливање темеља за непознати објекат.

Узбуну су подигли локални мјештани и посјетиоци који су свједочили тешкој механизацији на терену, постављајући питање ко је и под којим условима издао дозволе за градњу у зони која се налази непосредно изнад прашуме Перућица — једног од посљедњих и најочуванијих прашумских резервата у Европи, који ужива најстрожи степен заштите, преноси Бука.

„У погледу нетакнуте природе и биолошког значаја, ово подручје нема премца у нашој земљи, али ни шире. Сутјеска је највредније природно добро којим се с разлогом поносимо и мора бити апсолутни приоритет цјелокупног друштва и државе. Сви радови који могу нарушити или угрозити овај екосистем морају бити хитно преиспитани и заустављени”, упозорила је Наташа Црнковић, координаторка програма „Биодиверзитет и заштићена подручја”.

Ћутање администрације и тајни уговори

Из Центра за животну средину истичу да су почетком ове седмице упутили и званичну жалбу због ћутања администрације.

Наиме, ресорно министарство није у законском року одговорило на њихов захтјев за слободан приступ информацијама упућен још 7. јула, као ни на каснију ургенцију, којом је тражен на увид уговор потписан са предузећем „Агенс”, означеним као наводни инвеститор и налогодавац спорних радова на Пријевору.

Сјећање на „Битку за Сутјеску”

Ова ситуација подсјетила је еколошке активисте на вишегодишњу грађанску кампању „Битка за Сутјеску”, вођену у периоду од 2013. до 2016. године, када су заједничким отпором струке и јавности заустављени планови за изградњу малих хидроелектрана на ријекама Сутјесци и Хрчавки.

„Тада смо заједно са стручњацима зауставили девастацију ријека. Кључно питање које смо тада поставили важи и данас: како можемо очекивати да сачувамо друга подручја која немају никакав правни статус, ако нисмо у стању суштински заштитити локалитет под највишим степеном државне и међународне заштите?”, закључила је Црнковићева, уз позив цјелокупној јавности и институцијама да спријече даљу девастацију Националног парка Сутјеска.