Расте свуда око нас, а топи сало и избацује отрове из организма

Маслачак је једна од најраспрострањенијих биљака у природи, а његови млади листови, цвјетови и коријен вијековима се користе у исхрани и традиционалној употреби.

Готово да нема ливаде, дворишта или руба шуме на којем га у прољеће нећете видјети. Ипак, маслачак многи доживљавају само као коров, иако се његови млади листови могу користити за салате, а од цвјетова се припремају сирупи и такозвани „мед од маслачка“.

Познат под латинским називом Taraxacum officinale, маслачак је препознатљив по жутим цвјетовима и карактеристичном горком укусу. Управо због тог укуса млади листови најчешће се беру у прољеће, када су најњежнији.

Шта све садржи маслачак?

Листови маслачка садрже различите витамине и минерале, а традиционално се користе као додатак исхрани и за подстицање варења.

Познато је и његово диуретичко дејство, односно подстицање излучивања вишка течности из организма. Због тога се маслачак вијековима користи у традиционалној биљној медицини.

Његов коријен такође има занимљив састав. Посебно се издваја инулин, врста влакна која служи као храна корисним бактеријама у цријевима и доприноси здрављу цријевне микрофлоре.

Зашто је горак?

Ако сте икада пробали млади лист маслачка, вјероватно сте прво осјетили његову горчину.

Управо је она једна од најпрепознатљивијих особина ове биљке. Млади прољетни листови су ипак знатно блажи, па су најпогоднији за салате.

Од маслачка се праве и чајеви, сирупи и различити препарати, док се његови цвјетови користе за припрему слатког сирупа познатог као „мед од маслачка“.

Маслачак и варење

У традиционалној употреби маслачак се повезује са подстицањем варења и лучења жучи. Због тога се користи код различитих пробавних тегоба, попут надимања и осјећаја тежине након јела.

Млади листови могу се јести свјежи, најчешће као салата, или припремати као вариво.

Може се користити и за његу коже

Маслачак није само за кухињу. Од његових цвјетова традиционално се припрема уље које се користи за његу коже.

Бијели млијечни сок који се налази у стабљици такође има своју традиционалну употребу, али његово наношење на кожу не треба сматрати медицинским третманом.

Када брати маслачак?

Најбоље је брати младе листове у прољеће, прије него што биљка процвјета, када су њежнији и мање горки.

Цвјетови се беру током дана, најбоље по сувом и сунчаном времену. Важно је да се маслачак не бере поред прометних саобраћајница, индустријских постројења или на другим загађеним мјестима.

Ко треба да буде опрезан?

Иако је маслачак јестива биљка, није за свакога.

Особе које имају жучне каменце или обољења жучне кесе, као и особе са чиром на желуцу или дванаестопалачном цријеву, требало би да се прије употребе посавјетују са љекаром.

Опрез је потребан и код особа које користе одређене лијекове, укључујући литијум, јер маслачак може утицати на излучивање течности и дјеловање терапије.

Зато маслачак не треба посматрати као „чудотворни лијек“, али ни као обичан коров. Ова жута биљка коју сваког прољећа гледамо под ногама има дугу традицију употребе, а може бити и занимљив, јестив додатак исхрани.