
Изборна јединица девет тренутно се профилира као једна од изборно најзанимљивијих у Републици Српској, али не и као трка у којој свих 15 листа имају реалну шансу за мандат. Према пројекцији за 4. октобар, седам директних мандата за Народну скупштину Републике Српске најближе су подјели између СНСД-а, СДС-а, Листе за правду и ред и СПС-а, док остале политичке опције за сада остају испод зоне која води у парламент.
СНСД би задржао доминантну позицију са три мандата, СДС би био други са два, док би по једно посланичко мјесто припало Листи за правду и ред и СПС-у.
За седам мандата у Изборној јединици девет пријављено је 15 политичких субјеката и укупно 142 кандидата. У таквој конкуренцији сама бројност листа не значи и неизвјесност око коначног распореда. Разлика између оних који имају развијену теренску инфраструктуру и оних који тек покушавају да је изграде постаје све очигледнија.
СНСД – НАЈЈАЧА ИНФРАСТРУКТУРА
СНСД у Изборној јединици 9 има најстабилнију позицију. Листу за Народну скупштину предводи Лука Петровић, а странка располаже организацијом која је годинама грађена у готово свим срединама ове изборне јединице.
То је важна предност у изборној јединици која обухвата Требиње, Билећу, Гацко, Невесиње, Фочу, Вишеград и друге општине. СНСД није зависан од једног бирачког центра, већ располаже широко распоређеном подршком.
Додатну тежину кампањи дају и кандидати за инокосне функције. Саво Минић је кандидат СНСД-а за предсједника Републике Српске, док је Жељка Цвијановић кандидат за српског члана Предсједништва БиХ.
То значи да СНСД у овој изборној јединици не води само кампању за посланичку листу. Гласови за предсједника Републике и члана Предсједништва биће важан дио укупне мобилизације страначког бирачког тијела.
Управо због организационе предности, ширине базе и кандидата за најважније функције, три мандата тренутно представљају најреалнију пројекцију СНСД-а.
СДС – БЛАНУША И БОЖОВИЋ КАО ДОДАТНИ МОТИВ БИРАЧИМА
СДС има најјачу позицију међу конкурентима СНСД-а. Листу за Народну скупштину предводи Огњен Бодирога, али значај СДС-а у овој изборној трци не може се посматрати само кроз посланичку листу.
Странка има Бранка Бланушу као кандидата за предсједника Републике Српске и Маринка Божовића као кандидата за српског члана Предсједништва БиХ.
За СДС је то двоструки политички потенцијал. Блануша треба да мобилише бираче који желе промјену власти у Републици Српској, док Божовић, као кандидат из Источне Илиџе, СДС-у даје додатну тежину у источном дијелу Републике Српске.
У Изборној јединици 9 то може имати директан ефекат и на посланичку листу. Дио бирача који ће гласати за СДС-ове кандидате за инокосне функције природно представља потенцијалну базу и за глас СДС-у за Народну скупштину.
СДС због тога тренутно има довољно простора да задржи два мандата и остане друга политичка снага у изборној јединици.
ЛИСТА ЗА ПРАВДУ И РЕД – ВУКАНОВИЋ НАЈВАЖНИЈИ АДУТ
Листа за правду и ред има потпуно другачију врсту политичког капитала. Листу за Народну скупштину предводи Лазар Радан, док је Небојша Вукановић кандидат за српског члана Предсједништва БиХ.
У Херцеговини је Вукановић већ изградио снажну личну препознатљивост, посебно у Требињу. Његова кандидатура за Предсједништво БиХ зато има значај који превазилази саму трку за једну функцију.
Вукановићев резултат биће један од кључних показатеља снаге његове политичке организације. Уколико успије да своје личне гласове у значајној мјери претвори у гласове за листу за НСРС, један мандат је сигуран.
Истовремено, ова листа има и специфичан положај унутар опозиционог бирачког тијела. Вукановић подржава Бранка Бланушу за предсједника Републике Српске (изјавама некада то демантује), док се сам такмичи за Предсједништво БиХ. То отвара простор за преплитање бирачких преференција и чини његову кампању важним фактором укупног односа СДС-а и Листе за правду и ред.
СПС – ОРГАНИЗАЦИЈА КОЈА МОЖЕ ПРЕТВОРИТИ БАЗУ У МАНДАТ
СПС улази у завршницу као најјача међу мањим политичким опцијама које се боре за директан мандат.
Листу предводи Максим Скоко, а предност СПС-а у односу на већину конкуренције јесте у томе што не почиње кампању од нуле. Странка има постојеће локалне структуре и бирачку базу коју може релативно ефикасно мобилисати.
У изборној математици то је веома важно.
За мандат није неопходно имати масовну подршку у свакој општини. Довољно је имати концентрисано и дисциплиновано бирачко тијело да се на нивоу цијеле изборне јединице пређе праг потребан за расподјелу мандата.
Према садашњој пројекцији, СПС управо то има.
ПОКРЕТ СИГУРНА СРПСКА – ОРГАНИЗАЦИЈА КОЈА КАСНИ
Највећи проблем Покрета Сигурна Српска у Изборној јединици девет није недостатак политичке видљивости на републичком нивоу, већ чињеница да је локална организација практично у фази изградње.
Носилац листе за Изборну јединицу 9 је Душан Мракић. Његово име није раније имало значајнију политичку тежину у Херцеговини, а Мракић живи у Београду. ПСС је у Требињу тек у августу отворио канцеларију, односно веома касно у односу на изборни дан.
Управо вријеме представља највећи проблем.
Према информацијама са терена, малобројно чланство ПСС-а у Херцеговини са носиоцем листе озбиљније се упознало тек непосредно прије почетка кампање. У политичком смислу то оставља утисак организације којој је кандидат дошао одозго, умјесто да је израстао из локалне структуре.
То је посебно неповољно у Изборној јединици девет, гдје лични контакт, локална познанства и вишегодишњи рад кандидата често имају већу тежину од саме страначке ознаке.
Зато ПСС тренутно не изгледа као реалан кандидат за директан мандат, без обзира на то што је дио ширег опозиционог блока.
ОСТАЛЕ ЛИСТЕ ТРЕНУТНО ИЗВАН ЗОНЕ МАНДАТА
За остале политичке субјекте простор је тренутно још ужи.
Коалиција СП–ДЕМОС–НДП, са Огњеном Куљићем као носиоцем, нема довољно снажну заједничку инфраструктуру нити бирачку базу која би је у овом тренутку довела у зону директног мандата.
Иста оцјена важи и за НПС, чију листу предводи Јовица Влатковић.
Њихов проблем није само у томе што заостају за четири водеће опције, већ и у томе што се гласови мањих странака међусобно расипају. У систему са седам директних мандата то драматично отежава продор нове листе.
Према садашњој процјени, ни СП–ДЕМОС–НДП ни НПС немају реалну шансу за мандат.
Исто се односи и на остале листе које учествују у изборној трци. Оне могу узети одређени број гласова и тиме утицати на коначну расподјелу, али тренутно немају политичку или организациону снагу потребну за улазак међу седам мандата.
ШТА МОЖЕ ПРОМИЈЕНИТИ ПРОЈЕКЦИЈУ?
До 4. октобра остаје мјесец дана кампање, а управо почетак кампање може промијенити поједине односе.
Међутим, за значајнију промјену пројекције није довољно да нека листа направи добар резултат на неколико предизборних скупова. Потребан је озбиљан помак у укупној мобилизацији бирача.
Најважнији фактор биће однос између СНСД-а и опозиционих листа.
СНСД има предност у организацији и може објединити подршку око Минића и Цвијановићеве. СДС има Бланушу и Божовића, док Листа за правду и ред располаже Вукановићевом личном препознатљивошћу.
Због тога ће управо пренос гласова са инокосних кандидата на парламентарне листе бити један од кључних елемената изборног резултата.
ПРОЈЕКЦИЈА ЗА 4. ОКТОБАР
У овом тренутку најизгледнија слика Изборне јединице 9 је:
СНСД – 3 мандата
СДС – 2 мандата
Листа за правду и ред – 1 мандат
СПС – 1 мандат
Такав резултат не значи да је изборна утакмица завршена. Напротив, наредних 30 дана биће пресудно за коначне односе између четири водеће листе.
Али тренутна политичка инфраструктура, кандидатуре за инокосне функције, локална база и досадашња препознатљивост кандидата дају јасну предност четворци која се тренутно издваја од остатка изборне понуде.
Изборна јединица 9 зато, према овој пројекцији, неће одлучивати толико о томе ко ће освојити мандат, колико о томе колико ће гласова бити потребно да се постојећи распоред промијени.
***
Ово је осми изборни циклус у којем портал TrebinjeLive.info објављује сопствену изборну пројекцију. Искуство из претходних изборних циклуса показује висок степен прецизности – досадашње пројекције остварене су са више од 90 одсто тачности.
И овога пута пројекција није заснована само на тренутном рејтингу политичких странака, већ на анализи односа снага на терену, локалне страначке инфраструктуре, снаге кандидата, резултата претходних избора и очекиване мобилизације бирача.
Шта Ви мислите о овоме?