Ко највише, а ко најмање зарађује у БиХ: Разлика у платама огромна

Од 1.169 до 2.278 КМ: Велике разлике у платама међу секторима у БиХ

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО – Просјечне нето плате у Босни и Херцеговини значајно се разликују у зависности од дјелатности, а полугодишњи подаци Агенције за статистику БиХ показују да се крећу од 1.169 до 2.278 КМ, преносе Независне.

Најнижа просјечна примања забиљежена су у сектору пружања смјештаја, те припреме и услуживања хране, односно у хотелијерству и угоститељству. Запослени у овој области у просјеку су примали 1.169 КМ.

Слиједе радници у грађевинарству са просјечном нето платом од 1.305 КМ, док је у трговини на велико и мало, као и у области поправке моторних возила и мотоцикала, просјек износио 1.374 КМ.

У прерађивачкој индустрији просјечна плата била је 1.387 КМ, док су запослени у пословању некретнинама примали просјечно 1.449 КМ.

Нешто већа примања забиљежена су у пољопривреди, шумарству и риболову, гдје је полугодишњи просјек износио 1.453 КМ.

У административним и помоћним услужним дјелатностима просјечна плата била је 1.458 КМ, док је у сектору превоза и складиштења износила 1.459 КМ.

Запослени у снабдијевању водом, управљању отпадом и сродним дјелатностима имали су просјечну плату од 1.460 КМ. Исти износ забиљежен је и у области умјетности, забаве и рекреације.

У образовању је полугодишњи просјек достигао 1.672 КМ, док су остале услужне дјелатности имале просјек од 1.704 КМ. У сектору вађења руда и камена просјечна плата била је 1.874 КМ.

Знатно већа примања имали су запослени у стручним, научним и техничким дјелатностима, гдје је просјек износио 1.954 КМ.

У производњи и снабдијевању електричном енергијом, гасом, паром и климатизацији просјечна нето плата била је 2.063 КМ.

Запослени у јавној управи и одбрани, као и обавезном социјалном осигурању, у просјеку су примали 2.113 КМ, док је у здравственој и социјалној заштити просјек био нешто већи и износио 2.115 КМ.

На самом врху листе налазе се финансијске дјелатности и осигурање, са просјечном платом од 2.222 КМ, док су највећа примања забиљежена у сектору информација и комуникација, гдје је просјек достигао 2.278 КМ.

Економиста Игор Гавран сматра да просјечна плата није најбољи показатељ стварног материјалног положаја већине запослених и да би медијална плата дала реалнију слику.

Ипак, он истиче да и доступни подаци јасно показују одређене проблеме на тржишту рада.

Према његовој оцјени, посебно је упадљиво то што су међу најслабије плаћеним управо дјелатности у којима послодавци највише траже раднике.

Гавран сматра да је управо ниска цијена рада један од разлога због којих у овим секторима постоји велика потражња за радницима, као и све већи ослонац на страну радну снагу.

Он је посебно указао на трговину, грађевинарство и угоститељство, наводећи да високи приходи компанија и цијене услуга не значе аутоматски и висока примања запослених.

Како наводи, парадокс представља и чињеница да су цијене некретнина изузетно високе, док су просјечне плате запослених у сектору пословања некретнинама релативно ниске.

Према његовим ријечима, подаци о платама отварају и питање односа послодаваца према радницима, посебно у дјелатностима у којима је недостатак радне снаге изражен.

Истовремено, Гавран указује на то да су примања у јавној управи знатно већа него у бројним привредним секторима, иако, како оцјењује, услови рада и ефикасност нису увијек сразмјерни висини примања.

Подаци тако показују велики јаз између појединих дјелатности у БиХ – од просјечних 1.169 КМ у угоститељству до 2.278 КМ у сектору информација и комуникација.