Колико година просјечан грађанин БиХ мора радити за стан од 65 м²?

Израчунали колико је просјечних плата и година рада потребно за стан од 65 м² у БиХ

Цијене станова у БиХ посљедњих су година снажно порасле, а за младе породице куповина властитог дома све се више претвара у вишегодишњи финансијски пројекат. Примјерице, у ужем средишту Мостара за добру староградњу данас се тражи око 4000 КМ за квадратни метар, док цијене квалитетно реновираних станова и новоградње могу бити и знатно више, преноси Бука.

То значи да за стан од 60 квадратних метара треба издвојити најмање око 240.000 КМ, за 65 квадрата око 260.000 КМ, а за стан од 70 квадрата око 280.000 КМ, пише „Вечерњи лист БиХ“.

Колико година рада за стан?

Најновији податак показује да је просјечна нето плата у Федерацији БиХ у јуну 2026. износила 1714 КМ. Када се цијена стана упореди с једном просјечном платом, рачуница је неумољива.

За стан од 60 м² и 240.000 КМ потребно је издвојити око 140 просјечних нето плата, односно готово 11,7 година ако би се цијела плата сваког мјесеца одвајала за куповину стана.

За 65 м² и 260.000 КМ потребне су око 152 просјечне плате, односно приближно 12,6 година. За 70 м² и 280.000 КМ потребне су око 163 просјечне плате, односно готово 13,6 година просјечне плате.

Наравно, ријеч је о математичком поређењу, а не стварном моделу куповине. Нико не може цијелу плату издвајати за стан јер породица мора плаћати храну, режије, превоз, одјећу, вртић и друге трошкове живота. Управо зато је стварно вријеме потребно за куповину властитог стана много дуже ако се стан купује без уштеђевине.

За младу породицу у којој оба партнера примају просјечну плату рачуница на први поглед изгледа нешто повољније. Двије просјечне плате данас износе око 3428 КМ мјесечно. Када би се, хипотетички, цијели тај износ могао издвајати за куповину стана, стан од 65 м² вриједан око 260.000 КМ „покрио“ би се за око 76 мјесеци, односно нешто више од 6,3 године.

Но, такав је сценарио практично немогућ јер породица мора живјети од својих примања. Ако би, примјера ради, породица успијевала издвојити 1000 КМ мјесечно, за 260.000 КМ требало би јој чак 21,7 година.

Код издвајања 1500 КМ мјесечно потребне су око 14,4 године, а уз 2000 КМ мјесечне штедње око 10,8 година.

Проблем додатно постаје видљив када се цијена посматра кроз плату. Један квадратни метар стана у центру, ако се рачуна 4000 КМ, вриједи око 2,33 просјечне нето плате у Федерацији БиХ.

За десет квадратних метара стана потребно је, дакле, издвојити више од 23 просјечне плате. За просјечни породични стан од 65 м² цијена достиже око 152 просјечне нето плате.

Другим ријечима, просјечна породица која нема друге изворе новца морала би више од 12 и по година радити за стан од 65 квадрата када би цијелу једну просјечну плату могла штедјети.

А у тој рачуници нема трошкова живота, камата на кредит, опремања стана, пореза, агенцијске провизије, трошкова селидбе ни евентуалног реновирања.

Финансијски изазов

За породицу која тражи од 60 до 70 квадратних метара у центру, реална рачуница данас је 240.000 до 280.000 КМ за саму некретнину, а за квалитетнији, реновирани стан или новоградњу потребно је рачунати и више.

Мостарски квадрат тако постаје један од највећих финансијских изазова за генерацију која тек покушава ријешити своје стамбено питање.

Док плата расте, цијена стана расте много брже, па се за младе породице питање више не своди само на то могу ли купити стан, него колико ће деценија свог прихода морати издвојити да би до њега дошле.