Kamion njemacka.jpeg

Живот у кабини од четири и по квадрата: Возач из Њемачке открио како заиста изгледа овај посао

Славко Јанковић, који годинама живи и ради у Њемачкој, већ дуго је за воланом камиона. Иако се овај посао често посматра кроз призму добре зараде и путовања Европом, он каже да стварност доноси много више од тога – слободу, пријатељства и бројне авантуре, али и усамљеност, ризик и одрицање од породице.

„Ако питате колеге зашто возе камион, већина ће вам рећи да је то због остваривања дјечачких снова. Наравно, ту су и економски разлози, али о парама ћемо касније. Оно право настаје тек када затворите врата кабине“, каже Јанковић.

Када возач преузме камион тежак и до 40 тона и дугачак више од 16 метара, његов живот почиње да се прилагођава потпуно другачијем ритму.

„Тек са овог сједишта почињете да схватате како друштво заправо функционише, како ради економија и колико је транспорт саставни дио живота свих нас“, објашњава он.

Организација је кључ свега

Живот професионалног возача не диктира класичан распоред, већ тахограф и законска правила.

Јанковић објашњава да радни дан може трајати до 13 сати, а у одређеним ситуацијама и 15, док је вријеме активне вожње ограничено. Након највише четири и по сата вожње, возач мора направити паузу од најмање 45 минута.

Због тога је добра организација један од најважнијих дијелова посла.

„Није срамота питати, колико год година искуства имали. Можда вам се учини да је у питању нека проста ствар, али то питање вас често спасава од баналних проблема, па све до озбиљних компликација“, каже Јанковић.

Посао, како додаје, доноси и бројна познанства и пријатељства која трају годинама.

Пет дана живота спаковано у кабину

За многе возаче камион није само средство за рад већ и привремени дом.

„Цијела седмица, код неких колега и мјесец дана живота, спакована је у та четири и по квадрата“, прича Јанковић.

Недељу користи за припрему хране за наредних пет дана. У кабини су му фрижидер, апарат за кафу, џезва, тигањ и шерпа.

Дан почиње раније него што би већина људи жељела – кафом, доручком, хигијеном и припремом за нови дан на путу.

Најтежи дио је далеко од породице

Ипак, иза свих километара и слободе коју кабина пружа постоји једна страна овог посла која најтеже пада.

„Дође тренутак када вам зафали породица која је километрима далеко од вас. Тада се питања сама јављају – да ли су добро, да ли су лијепо спавали, да ли им нешто фали, могу ли без вас, да ли ви њима недостајете“, каже он.

Управо то, истиче, представља најтежи дио живота професионалног возача.

„Ово емотивно човјека разара. Обрише се која суза и крене се даље са мишљу – само још ову годину и прекидамо.“

Ипак, постоји и друга страна. Када се човјек навикне на кабину, пут и специфичан осјећај слободе, није лако оставити све то иза себе.

Крађе и опасности дио су посла

Безбједност је посебна прича.

Возачи међусобно размјењују информације о сигурним паркинзима, ризичним подручјима и ситуацији у земљама кроз које пролазе.

„Од крађе се никада не можете стопостотно спасити“, каже Јанковић.

Према његовим ријечима, поједине колеге су доживјеле пљачке док су спавале, а било је и случајева у којима су лопови користили гас како би онеспособили возаче у кабини.

То је, како истиче, сурова страна овог посла о којој се много мање говори.

Годишња зарада до 48.000 евра

На крају долази питање које многе највише занима – колико се заправо зарађује.

Јанковић каже да све зависи од компаније, врсте транспорта, договора са послодавцем, искуства и знања језика.

Оквирна годишња зарада, према његовим ријечима, креће се од 40.000 до 48.000 евра.

„Паре јесу добре за наше услове, али сада, када сте видјели шта све стане у та четири зида и колико одрицања овај посао носи, сами процијените да ли је сваки тај евро лако зарађен“, закључује Јанковић.